Opstao samo Albus

NOVI Sad se do pre dve decenije prepoznavao i po razvijenoj hemijskoj industriji. Naš grad je, slažu se upućeni, bio jedan od važnijih centara hemijske industrije u Srbiji, a za "Hins", "Albus", "Agrohem" i ceo niz manjih firmi znalo se širom Evrope.

U njima je svoj hleb zarađivalo više od 1.800 radnika, ali sada, kako upozorava Milivoje Vojinović, pretsednik Sindikata zaposlenih u energetici, pehrohemiji, hemiji i nemetalima, imamo bledu senku nekadašnjih giganata.

U hemijskoj industriji Novog Sada, koja je podelila tužnu sudbinu hemijske industrije u Srbiji, kako objašnjava Vojinović, trenutno je zaposleno oko 400 radnika, a od velikih preduzeća opstao je samo "Albus".

- Do 2003. godine i privatizacije imali smo velike kompanije, kao što je bio "Hins", koji je bio glavni motor razvoja hemijske industrije Novog Sada, sam je zapošljavao gotovo 500 radnika, a nisu mnogo zaostajali ni "Albus", pa ni "Agrohem" - objašnjava Vojinović. - "Hins" je, na žalost, u potpunosti zatvorio kapije, zbog stečaja, a fabričke hale su prazne. Radnici su se, posle neuspešne privatizacije, priključili velikom broju "žrtava tranzicije", dok "Albus" i dalje posluje, ali samo sa 130 radnika.

Fabrika mineralnih đubriva "Agrohem" je, takođe, podelila sudbinu "Hinsa". I ovaj nekada uspešan kolektiv morao je da zatvori kapije.

- U Novom Sadu, trenutno, radi veći broj manjih pogona hemijske industrije, preciznije reći, manufaktura, u kojima je uposleno do pedesetak radnika - napominje Vojinović. - Nadamo se da bi se i za hemijsku industriju mogao naći veliki investitor, kao što su kod metalaca "Lir" i "Delfi", pa da pokrenu stvari, ali zasad ništa.

- Zarade u našoj grani su, nažalost, značajno ispod republičkog proseka - ukazuje Vojinović. - U mnogim kompanijama su, kako saznajemo, tek malo iznad minimalne, tako da to predstavlja dodatni problem, koji, nažalost, delimo sa većinom privrednika.

RIZICI NA RADU

RADNICI u hemijskoj industriji, zbog specifičnosti posla, izloženi su mnogim rizicima.

- Upravo zbog toga planiramo da posebnu pažnju posvetimo zaštiti na radu - navodi Vojinović. - Cilj nam je da ispitamo da li se adekvatno primenjuju mere zaštite i da li radnici imaju svu nužnu zaštitnu opremu, i naravno da preduzmemo mere da se stvari poprave.