NJive vape za stajnjakom

BRAĆA Đuro i Pavle Kucurski, ratari iz Stapara, pre dve godine kupili su urušenu govedarsku farmu na izlazu iz ovog mesta. Pokrenuli su je i gaje oko 200 grla tovne junadi. Nije im bio cilj da ostvare profit od prodaje mesa, već su, kako, za "Novosti" objašnjava Đuro Kucurski, junad počeli da gaje da bi dobili stajsko đubrivo kojim će povećati plodnost oranica.

Primer Kucurskih je redak, i to ne samo u Vojvodini, već i u okruženju. Đubrenje njiva humusom postalo je izuzetak, a ne pravilo, tako da je količina humusa na oranicama sve manja. To, dugoročno, može da dovede do velikih problema, umanjenja roda i, naravno, poskupljenja ratarske proizvodnje.

- Bavimo se intenzivnom proizvodnjom na oko 1.000 hektara, a cilj nam je da farmu povećavamo sve dok ne dođemo do količine stajnjaka dovoljne da prihranimo četvrtinu parcela - kaže Kucurski. - Najskuplja je bila nabavka teladi, pošto smo grlo simentalske rase plaćali 500 evra. Sada po hektaru rasporedimo oko 55 tona stajnjaka. To nas, sa utovarom i rasturanjem, košta oko 30 evra. Svesni smo da smo u ovom poslu još na gubitku, ali smo se opredelili za - ulaganje u budućnost.

Prof. dr Jovan Crnobarac sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta potvrđuje da se intenzivnim ratarstvom smanjuje prisustvo organskih materija u zemljištu.

- Glavni razlog kod nas u Srbiji ali, koliko mi je poznato, i u regionu, jeste sve manji broj grla stoke po hektaru oranica, odnosno, slabljenje stočarstva - kaže prof. Crnobarac. - Dugoročni ogledi u Švajcarskoj pokazali su da je za održanje plodnosti zemljišta potrebno čak 70 tona humusa po hektaru svake četiri godine, a ne 40, koliko se do sada računalo. U Srbiji su, nažalost, retke oranice koje dobiju i 40 tona na četiri godine.

Optimalno je da se po hektaru obradivog zemljišta gaji jedno "uslovno" grlo stoke. Srbija je sa smanjenjem stočnog fonda daleko od toga, a najgore je upravo u Vojvodini, koja je poznata po intenzivnoj ratarskoj proizvodnji.

Đuro Kucurski tovi junad da bi imao đubrivo za repu

- Kada se uzme u obzir da je mnogo lakše i jeftinije raširiti 400 kila "đubriva iz vreće" i da se rezultati odmah vide, jasno je zašto poljoprivrednici ne koriste stajnjak - navodi dr Crnobarac. - Ovo je naravno, profitabilnije, ali dugoročno dovodi do gubitaka. Stočarsku proizvodnju morali bi da imaju ne samo veliki proizvođači, već i manji poljoprivrednici.

STRUČNI SKUP

NEDOSTATAK humusa u zemljištu bio je tema stručnog skupa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Održavanje ovog međunarodnog skupa pomogla je Nacionalna fondacija za finansiranje nauke iz Švajcarske, a došlo je 28 stručnjaka iz 11 zemalja.

KOMBINATI

PRE tridesetak godina, veliki kombinati su uglavnom imali i stočarsku proizvodnju - ukazuje dr Crnobarac. - I sada mnogi vlasnici velikih poljoprivrednih površina imaju farme, koje prate proizvodnju, ali, to, nažalost, nije dovoljno.