Dobri ljudi ih drže u životu

MALO Novopazaraca zna za Bajru Suljović (50), samohranu majku i hrabru sugrađanku sa periferije grada, koja je sve u životu posvetila svojoj od rođenja teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti (23). Čak i oni koji je bolje poznaju nisu upućeni u sve njene nevolje, jer dok god je mogla i bila u snazi, o svojim životnim mukama nije želela da govori, niti da traži pomoć i sažaljenje. Sada mora...

Bajra retko izlazi iz iznajmljenog sobička, jer Arijetu ni za tren ne sme da ostavi samu. Ne može da radi i zaradi. Pošto joj socijalna pomoć od 13.000 dinara jedva pokriva kiriju (80 evra), za hranu, ogrev, lekove i sve ostalo snalazi se kako sama zna i ume. Obično je to hod po mukama, posebno kada treba nabaviti skupi lek ili pripremiti ogrev za zimu.

Sve Bajrine nevolje počele su još u trudnoći, kada su joj lekari saopštili da će roditi dete koje najverovatnije neće moći ni da ustane, ni da govori. Njen tadašnji suprug, sugrađanin, rodom sa Peštera, s kojim je maštala o porodici s puno dece, odmah se "izgubio", nikada ga više nije srela... Nažalost, kako su lekari i predviđali, Arijeta je rođena sa fizičkim i mentalnim anomalijama i nedostacima. Ni tada od muža nije bilo ni traga, ni glasa. Mnogo godina kasnije saznala je da je negde u Nemačkoj zasnovao novu porodicu. Za Arijetu nikada nije pitao.

- Nisam ga tražila, ni zvala. Ni za alimentaciju se nisam borila. Odlučila sam, iako nisam imala ni kuću, ni posao, ni ušteđevinu, da sama brinem o detetu i da sav svoj život posvetim Arijeti. Ona ne ustaje i ne govori, često ima i bolove, samo retko, po minut-dva sedne, čini mi se da sve zna, ponekad pokuša i da mi se nasmeši. Samo moja i njena duša znaju kako nam je - priča ova hrabra žena.

Čovek velikog srca Hido Muratović doneo je pomoć,Foto Miroljub Nićiforović

Sve do pre dve godine, dok na njena vrata nije zakucao veliki humanitarac Hido Muratović, često je ostajala gladna i smrzavala se u hladnom sobičku.

- Pomagale su mi i ranije komšije i retki poznanici koji su znali za sve moje muke. Zahvaljujući Muratoviću, pomoć je sada redovnija, mahom od dobrih ljudi iz dijaspore, ali i dalje jedva preživljavamo. Pre neki dan Hido nam je ponovo zakucao na vrata, kao da ga je Bog poslao... Ostavio nam je nešto namirnica i 100 evra, uz obećanje da će ponovo animirati dobre ljude da nam pomognu. Svaka mu čast! Malo je danas takvih ljudi. Hvala i svima koji su nam do sada pomogli. Da nije bilo tih dobrotvora, ne znam da li bi još bilo mene i moje Arijete - priča plačući Bajra.

SAMO DA POŽIVI...

BAJRA Suljović se pomirila sa sudbinom da je kroz ceo život prate patnja, suze i neizvesnost. Zahvalna je Bogu što je još živa.

- Pošto je i srce počelo da me izdaje, često moram u bolnicu. Dva puta bila sam odsutna po desetak dana, i to su najteži trenuci za mene i ćerku. Srećom, pomaže mi jedna rođaka, na koju se Arijeta pomalo privikava. Noćima ne spavam, plačem i strahujem: šta će biti sa Arijetom ako se meni nešto desi. Ona je nemoćna i nepokretna, a ima samo mene - poručuje ova hrabra Novopazarka.