Četiri generacije uspešnih povrtara: Bašta puna sloge i umeća

Petočlana porodica Stevanović iz Sedlara kod Svilajnca završava pikiranje 100.000 sadnica paradajza, paprike, krastavaca i kupusa za prodaju i sopstvenu preradu. Povrtarstvom se bave na tri hektara, od kojih je 70 ari pod plastenicima, ostatak za uzgajanje povrća na otvorenom, dok na 13 hektara uzgajaju ratarske kulture.

Stevanovići su povrtari skoro čitav vek, a danas pod plasteničkom proizvodnjom imaju najveću površinu u opštini. Proizvode paradajz, krastavac, papriku i kupus, i autohtone sorte kupusa i ljutu papriku mesečarku, poznatiju kao sedlarka, jer se sadi samo u ovom selu, a počeće da sade i šargarepu, zelenu salatu i luk.

Stevanovići složno rade na svom imanju, ali je vođenje povrtarstva preuzeo najmlađi i najstručniji član ove vredne porodice Stevan (25) koji je prošle godine diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i kome su ostala još tri ispita da magistrira.

- Ima razlike u pristupu seljaka koji ima neophodno iskustvo, i onog ko je studirao i ko zna za savremeniji način prihrane, đubriva... Najvažnije je, ipak, što sam na fakultetu naučio kako da poboljšam kvalitet proizvoda i obezbedim plasman. Uradili smo i nove konstrukcije plastenika sa provetravanjem, oni su sada viši, a uveli smo i grejanje - kaže Stevan.

Stevan je četvrta generacija povrtara u porodici. Uzgajanje povrća započeo je njegov pradeda Ljubiša, a nastavili deda Stojadin, baka Slavica, majka Vesna i otac Ljubiša. Baka Slavica seća se kada su rasad proizvodili na stajskom đubrivu i pokrivali džakovima, jer nije bilo najlona. Deda Stojadin kaže da nije hteo da ode u inostranstvo, već je poslušao dedin savet da sačuva ognjište.

- To sam i ja savetovao Stevanu. Srećom, poslušao me je. Da bi porodica bila uspešna, svi moraju da rade. Ako jedan radi, a ostali nadgledaju, nema uspeha. Ili ako jedan radi, a ostali troše, opet nema vajde. Ljudi mi kažu da mnogo radim. Nije tačno, oni malo rade, pa im se čini da ja mnogo radim - šali se deda Stojadin i dodaje da se nije pokajao što je ostao na imanju.

ČUVAR "OGNjIŠTA"

STEVAN je upisao Srednju poljoprivrednu školu u Svilajncu, ali ju je napustio i upisao istu školu u Zemunu, jer je igrao za FK Rad. Međutim, kada je upisao Poljoprivredni fakultet, našao se pred dilemom da li da nastavi fudbalsku karijeru ili da studira. Nije se mnogo razmišljao, pobedila je porodična tradicija. Čak je i diplomirao na temu "Analiza poljoprivredne proizvodnje gazdinstva Stevanović iz Sedlara". Voleo bi da ostane na imanju, ali i da postane profesor u Poljoprivrednoj školi u Svilajncu kako bi mladima preneo ljubav prema poljoprivredi.