Vepar Paćin omiljeni kačarevački zet

OMILjENI kačarevački "Don Žuan" ima 150 kilograma, a kažu da nijedna njegova ljubavnica nije ljubomorna na drugu. Sve su, što je najvažnije, srećne i zadovoljne. Nema svinjca u ovom banatskom selu u koji neodoljivi mladi vepar Paćin nije zašao i gde ga domaćini i "devojke" sa kojima "se voleo" ne pamte. Odavno ga bije glas najvećeg ljubavnika među svinjama. Koji retko "maši".

Proslavljeni kačarevački zet, "mešanac" od majke jokširke i oca "bekšira", gotovo svaki dan ima barem jedan randevu. Nekad i dva-tri puta u toku dana. A selom kod Pančeva, uveliko grokću prasići kojima je Paćin tata.

Dok se na platou u centru Kačareva slavi otvaranje još jednog festivala slanine, meštanin Petar Jokić, sa štapom prati ovog krupnog nerasta. Idu polako ušorenom Radničkom ulicom na ugovoreni sastanak, u svinjac kod porodice Mlađenović. Malo malo, Paćin staje uz kapije dugačke ulice. Onjuši i navaljuje da uđe u avliju.

- Prepoznaje sva mesta na kojima je već bio - smeje se gazda Pera. - Ovde smo juče dolazili... Tamo smo bili jutros... Prekoputa pre tri dana... Ne tamo momak, stoj. Aj` polako. Sad idemo kod druge dame.

"Devojku" je već posećivao vepar iz kraja, pre 21 dan, ali nije ostala suprasna, pa je pozvan popularni Kazanova među nerastima.

- Ima u selu tek još nekoliko veprova koji služe za rasplod, a i sve manje ljudi čak i ovde gaji svinje - priča Jokić. - Osim njega, imam još dva mlada vepra, oko godinu dana, i šest svinja. Nema tu lake i brze zarade. Ni mene, verujem, neće niko od mojih naslediti. Doduše, ni sam se nisam ovim bavio kao mlad. Uglavnom sam radio na geološkim bušotinama u inostranstvu, a sada su mi Paćin i njegovi "ljubavni jadi", i posao i razonoda.

Svaka poseta ovog vepra, "devojčinog" gazdu košta 1.000 dinara. Neće, kažu, međutim svinja uvek "da stoji".

* Paćin i svinja porodice Mlađenović

- Kad neće da stoji, što je kod Paćina retkost, onda dođemo ponovo i naplatimo tek kada uradi posao - kroz smeh priča Petar. - Priroda to sve uredi lepo, isto kao i kod ljudi. Nema tu mnogo filozofije, mora da se namesti trenutak i njima. Hteli mi to ili ne, sličniji smo životinjama nego što mislimo.

Kada konačno stižemo na pravu adresu, mladi vepar brzo pronađe svinjac i "mladu". Nekoliko minuta trajalo je upoznavanje. Među zaljubljenim životinjama, pre "onih stvari", čini se kao da se osetila hemija.

- Gle kako se njuše, kao da se stvarno ljube - govori komšija koji sa susedne kapije navija da Paćin uradi što prethodnik nije. - Vidi ti deliju, ala ju je obgrlio... Taj zna šta radi.

Devojka "stoji" i polako maše ušima. Posle desetak minuta, čini se, svi su zadovoljni. A Paćin i Petar odoše kući. Možda ih već danas opet pozovu.

POČETAK I KRAJ

KAKO su nam rekli u domu Mlađenovića, sudbina je ovih svinja da se tri do četiri puta oprase, a onda idu pod nož. I dok se u njihovom svinjcu dešavao početak i stvaranje novog života, tek stotinak metara dalje, slavilo se svinjskom kraju i raju od poslastica spremljenih od svinjetine.