Iz stečaja u bankrot

PRIVREDNI apelacioni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu kojim ovdašnja fabrika lekova "Jugoremedija" iz postupka stečaja treba da izađe bankrotstvom.

Kao što je poznato, stečaj u "Jugoremediji" otvoren je krajem 2012. godine. Pošto su većinski poverioci odustali od pokušaja da reorganizuju ovu farmaceutsku kompaniju, sud je novembra prošle godine odlučio da ona bankrotira i da se shodno Zakonu o stečaju, prodajom imovine pokuša namirenje poverilaca.

Na ovu odluku žalio se Odbor poverilaca koji većinom čine bivši radnici i mali akcionari "Jugoremedije". Verovali su da ipak mogu da spasu fabriku od rasprodaje imovine, kao i da je reorganizacija šansa za povratak pozicija na domaćem farmaceutskom tržištu.

- Sada je definitivno stavljena tačka na "Jugoremediju" i ona odlazi u istoriju! Nadamo se da imovina fabrike, koju su stvarale generacije radnika u Zrenjaninu, neće biti data za "tepsiju ribe" - kaže predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza, bivši radnik i sindikalni lider "Jugoremedije".

Pošto je Privredni apelacioni sud potvrdio bankrotstvo, stečajni upravnik Radovan Savić dužan je da oglasi prodaju "Jugoremedije" kao pravnog lica. Pre toga, uslediće javni poziv za prikupljanje ponuda za procenu vrednosti fabričke imovine.

- Očekujem da ovaj posao bude okončan najduže za mesec-dva i da se u aprilu objavi oglas o prodaji - ističe za "Novosti" Savić.

Predočava da je ohrabrujuće to što je nekoliko domaćih i stranih kompanija zainteresovano za kupovinu "Jugoremedije" kao pravnog lica. To uliva nadu da bi u gradu na Begeju uskoro mogla da se obnovi proizvodnja lekova, a deo radnika dobije posao kod novog poslodavca.

ČETVRTA PROCENA

SUPROTSTAVLjENA stajališta o vrednosti imovine "Jugoremedije" bila su razlog izostanka plana reorganizacije. Prva procena iznosila je 22 miliona evra (nešto manje od duga), druga je dostigla 68, da bi treća imovinu svela na 17 miliona evra. Sledi četvrta, po kojoj će biti (ras)prodata...

ODOŠE AKCIJE...

ZBOG stečaja fabrike bez posla je ostalo oko 450 radnika. Bankrot će u crno zaviti oko 3.000 malih akcionara (vlasnika 52 odsto kapitala), kojima su posle odluke suda u rukama ostali bezvredni papiri.