Udišu vazduh kao iz čunka

PROŠIRENjE broja korisnika daljinskog grejanja, ugradnja filtera na centralnim i individualnim kotlarnicama velikih javnih ustanova i preduzeća, te prelazak na ekološki prihvatljivije i kvalitetnije energente, uz korišćenje dobro osušenog i adekvatno skladištenog ogreva u domaćinstvima samo su neke od mera koje se preduzimaju, ili bi mogle da se preduzmu kako bi vazduh u gradu na Veternici bio čistiji.

Jer, i ova grejna sezona je Leskovčanima donela povećanu koncentraciju čađi koja je pojedinih dana tokom prethodna dva meseca bila i po nekoliko puta veća od dozvoljenog maksimuma. Da ocena kvaliteta vazduha u Leskovcu lako sklizne sa "odličan" i "dobar", na "zagađen" i "jako zagađen" pokazali su podaci koji se svakodnevno - od avgusta 2015. - dobijaju sa četiri merna mesta, umesto sa jednog kao ranije. Najugroženiji su delovi grada oko Tehnološkog fakulteta i Medicinske škole, gde je u decembru prošle godine izmereno 14, a u januaru ove sedam dana sa zagađenim i povremeno jako zagađenim vazduhom.

Povoljna okolnost je to što - osim povećanja koncentracije čađi - uređaji nisu registrovali veće prisustvo sumpor-dioksida, azotovih oksida i teških metala koji se takođe kontrolišu. Pored toga što leskovačka toplana i veće javne ustanove imaju svoje kotlarnice u gradskom jezgru, stručnjaci kažu da na ovu pojavu veliki uticaj ima i to što se više od dve trećine domaćinstava greje na drva i ugalj. Gradu naruku ne ide ni to što se nalazi u kotlini, pa ima specifičnu ružu vetrova, kao i veliki broj dana sa maglom koja ne doprinosi pročišćavanju vazduha.

- Naš najveći problem je mikroklima koju ne možemo da promenimo, ali nam je projekat merenje vazduha, koji godišnje košta milion i po dinara, dao i smernice šta je ono što treba menjati kako bi nam vazduh i u zimskim mesecima bio čistiji - kaže načelnik gradske uprave za zaštitu životne sredine Bobana Stošić.

Prve mere je preduzela leskovačka "Toplana", koja je na dve svoje kotlarnice ugradila adekvatne filtere i počela da koristi niskosumporni mazut. Instaliran je i jedan kotao na gas, a ove godine se očekuje drugi...

Međutim, o efektima tog posla će moći da se govori tek posle uporednih analiza kvaliteta vazduha u dužem vremenskom periodu. Ovo preduzeće, takođe, ima i petogodišnji program širenja broja korisnika, pa bi tako sukcesivno bile gašene pojedine individualne kotlarnice, a čistijem vazduhu mogla bi da doprinese i planirana gasifikacija grada.

REALNOST

IDEALNO bi bilo kada bi domaćinstva u Leskovcu za zagrevanje koristila gas ili pelet, ali su ti energenti prilično skupi. Zbog toga se većina odlučuje za jeftiniji ugalj - koji uglavnom ne odgovara tipu ložišta - ili za drva. Međutim, i ona se uglavnom nabavljaju uglavnom pred početak grejanja, ne stignu da se dobro osuše, pa daju visok procenat čađi prilikom sagorevanja...