Stižu ledolomci iz Mađarske

LEDENA barijera kod Apatina i Dalja se pokrenula, ali, kako kažu u “Vodama Vojvodine”, led trenutno zaustavlja na delu Dunava kod Bačke Palanke, uzvodno od Plavne. Upravo zbog toga, a da ne bi došlo do zabrinjavajućeg gomilanja leda koji može prouzrokovati i ledene poplave, u nedelju je, na sastanku predstavnika Srbije, Hrvatske i Mađarske u Somboru, dogovoreno angažovanje mađarskih ledolomaca na tom potezu Dunava.

U skladu sa međudržavnim sporazumom, kako preciziraju u “Vodama Vojvodine”, ledolomci će iz Mađarske krenuti u ponedeljak, biće usidreni u Vukovaru, a delovaće u skladu sa stanjem na terenu i prema procedurama predviđenim sporazumom. Na području Novog Sada, usled očekivanog lomljenja leda ledolomcima iz Mađarske, potiskivač “Sloga” biće spreman i delovaće ukoliko se ukaže potreba.

Stručnjaci takođe ukazuju na to da je najopasnije kada led “krene” i kada se na krivinama i u plićacima stvaraju ledene barijere. Tada može da dođe do poplava, daleko ozbiljnijih od onih u toplom delu godine. Kako kaže Mirko Galonja, stručnjak za odbranu od poplava, sa dugogodišnjim iskustvom, najveća opasnost, trentuno, preti plovnim objektima koji nisu na vreme uklonjeni sa vode.

- Vodostaj na Dunavu je nizak, tako da nam, zasada, ne preti opasnost od katastrofalnih poplava i prelivanja preko nasipa - objašnjava Galonja. - Naravno, i sada se led mora razbijati, i mora mu se omogućiti da plovi, odnosno, da imamo “ledohod”, kako bi se rizici sveli na najmanju moguću meru. Led je najopasniji upravo kada počne da se topi i kreće. Kada je cela reka okovana ledom, problema nema...

Za plovne objekte okovane ledom na obalama reka, međutim, kako kaže Galonja, kasno je, i gotovo je sigurno da će ona, ako već nisu, stradati kada se led pokrene. Tu spasa gotovo da i nema. Njih je trebalo na vreme izvaditi iz vode...

Problema sa ledom na Dunavu bilo je, kako podseća Galonja, i ranijih decenija, a najviše štete led je napravio davne 1956. godine, kada je došlo do katastrofalnih ledenih poplava u Mađarskoj, koje su “zakačile” i pogranični deo Srbije.

- Pamti se i led na Dunavu 1929. godine, 1940. godine, pa i 1954. godine, ali, najgore je bilo te 1956. kada su više od 50.000 hektara i brojna naselja bili poplavljeni u Mađarskoj, a ledena poplava je, kroz branjenu zonu, stigla i do Srbije - ukazuje Galonja.

O tome kakva je situacija sa ledom bila te kritične 1956. godine, najbolje, kako kaže Galonja, govori to što je angažovana čak i JNA, koja je bombardovala ledene barijere, a njihove inžinjerijske jedince postavljale su mine u led, kako bi ga pokrenule. Ni to, međutim, nije bilo od velike pomoći.

- Tada su Mađari napravili flotu od 16 ledolomaca, koji su, dobrim delom, i danas u upotrebi, a i Srbija je sagradila svoja tri ledolomaca - “Čakor”, “Vučevo” i “Petrovaradin”. Glavni zadatak ovih ledolomaca bio je da spreče stavljanje ledenih barijera kada led krene da se topi, i da ga sinhronizovano “otprate” niz Dunav, do Đerdapa i granice - kaže Mirko Galonja.

Naši ledolomci, koji su bili u sastavu nekadašnje kompanije “Heroj Pinki” iz Novog Sada a zatim i “Dunav grupa agregata”, prema rečima Novice Cvetkovića, kapetana na Dunavu koji je radio u “Pinkiju” a zatim i u “Agregatima” sve do stečaja, međutim, nisu u pogonu još od 2012. godine, kada su pripremani za razbijanje leda koji je i te godine okovao Dunav, i potreban im je ozbiljan remont da bi mogli da rade.

- “Čakor” i “Vučevo” su vezani u Novom Sadu, pod hipotekom su i čeka se na njihovu prodaju - objašnjava Cvetković. - Velika je šteta što se dopustilo da oni tako propadaju, jer su to pravi ledolomci, građeni upravo za Dunav, nabavljeni početkom šezdesetih godina u Mađarskoj, sa pancirnim limovima i ekscentričnim tegovima na krmi i pramcu, koji ljuljaju ceo brod i tako lome led do samog dna reke. Da su oni u pogonu, pomoć iz Mađarske, koja će, verovatno, biti skupo plaćena, ne bi nam bila potrebna.

ODBRANA

REDOVNA odbrana od zagušenja ledom trenutno, kako preciziraju u “Vodama Vojvodine” sprovodi na 708 kilometara Save, Tise i banatskih vodotoka, a vanredna na 104,7 kilometara Dunava. Debljina leda je od pet do 15 centimetara. U ovom preduzeću, takođe, ukazuju da nisu nadležni za bezbednost i stanje plovila, pristana i splavova, koji se nalaze u koritu reke.