Bogorodica sa hristom, u poludragom kamenju

MOZAIK je jedna od najstarijih slikarskih tehnika, i najdugovečnija, jer je sav od kamena, pa je zato i njegova izrada sistematska i vrlo naporna. Da bih napravio mozaik za jagodinsku Crkvu Sveti Petar i Pavle tražio sam najbolji kamen u Srbiji i van nje, jer od kamena zavise nijanse i kvalitet. Mozaik Presvete Bogorodice koja u naručju drži malog Hrista, izračunao sam, sadrži više od 50.000 kamenčića i venecijanskog stakla. Sa pozlatom je, veličine tri puta jedan metar. U njega sam uklopio i nekoliko kamenčića koje sam doneo sa Svete Gore, iz dvorišta Hilandara.

Iako slikar svetskog renomea, akademski slikar Zoran Ivanović objašnjava da je izrada mozaika za njega bila veliki izazov, jer je tu tehniku još kao student radio. Sakralne mozaike uopšte nije, pa je možda baš iz tog razloga izradu Bogorodice sa Hristom malo odužio. Želeći da postigne savršenstvo, samo na pripremi ovog mozaika radio je šest meseci, a ukupno oko godinu dana. Hteo je da to ne bude samo iskopirana ikona ili freska, već potpuno originalno delo. Zato je pre početka drugovanja sa kamenom uradio mnogo studija Bogorodice i Hrista. Obišao je Hilandar i još desetak drugih manastira na Svetoj Gori, pogledao sve šta imaju na tu temu...

- Da bih potpuno otkrio pokret Bogorodice koja u naručju drži mlado čedo nekoliko dana proveo sam u paraćinskom dečjem dispanzeru i slikao majke koje nose decu. Posle višemesečnih sistematskih studija, mozaik sam potom slagao u tišini svog ateljea u planini iznad Krivog Vira, prekoputa Rtnja, a pomagao mi je sin Temjan. Iako je 85 odsto napravljen od različitih vrsta prirodnog kamenja, počev od oniksa, preko kraljevskog lapisa lazurija do jedne specijalne vrste koja se vadi iz dubine mora, da bih dobio potrebne nijanse naručio sam i čuveno venecijansko staklo. To je veštački kamen koji u Veneciji puno ljudi proizvodi, a pozlatu sam koristio za oreol - pričao nam je ovaj nadahnuti umetnik. Naglašava da je oduvek voleo pravoslavlje, ali mu je tek sada data prilika da se crkvi, kao umetnik i vernik, oduži.

Najsitnije kamenčiće, veličine dva puta dva milimetra, ugrađivao je oko očiju. U proseku, kamenčići su bili veliki po pola centimetra, a najkrupniji - centimetar puta dva. Istrajao je u tome da radi sa što sitnijim kamenom, jer je tada postizao nijanse baš kakve je želeo. Mozaik se, inače, pravi, inverzivnom tehnikom. Na specijalnom platnu najpre se uradi crtež, a zatim se on ispunjava kamenom. Tek kad se sve zalije specijalnim vezivom - cementom, okrene se i osuši, platno se skida i onda se vidi pravo lice.

Kako ga je mozaik potpuno okupirao, Ivanović kazuje da je to za njega nova umetnička etapa za koju ne zna dokle će ga dalje odvesti. Već na proleće potpuno će se predati novom izazovu, a to je izrada mozaika Svetih apostola Petra i Pavla, za istu crkvu.