Nudi legat gradu za izložbeni prostor

ŽELIM, da svom gradu, Gornjem Milanovcu, poklonim umetnički legat, sa više od sto slika i statua, mojih i dela drugih autora mojih prijatelja, ali ne ide... Zauzvrat, tražim samo da u gradu dobijem na korišćenje, ne u vlasništvo, prostor za atelje gde bih stvarao dok sam živ. "Gradski oci" taj legat, iz meni nepoznatih razloga a bez objašnjenja, ne žele - žali se akademski slikar Ilija Drašović (83) poznat u Srbiji i inostranstvu.

Godinama, Drašovićev legat i "atelje" nalaze se u učionici oronule seoske školice bez đaka u obližnjoj Jablanici, koja se urušava i prokišnjava. Opasno je u njoj upaliti i svetlo... Iako je popravljana novcem Evropske unije, što svedoči i spomen-tabla na ulazu. Drašović je svojim delima zadivio umetničke krugove u mnogim gradovima EU. Kao remek-delo, tamošnja štampa mu najviše ceni oslikavanje pravoslavnog hrama Svetog Vasilija Ostroškog 1993. u Bilefeldu u Nemačkoj, više od 500 kvadrata ikonopisa. I tako redom.

- Kad mi je data na korišćenje učionica u zabačenoj školi što se zatim ruši, na prigodnoj izložbi bilo je mnogo inostranih umetnika, Norvežana čak 30. Podrazumeva li odbijanje besplatne ponude mog i legata drugih umetnika, političku anatemu još iz 1945. kada su moja i porodica moje supruge Marije, prezimena Sretenović, kojoj je oteta imovina, 19 placeva gde su sad zvanična milanovačka zdanja, proglašeni za tobožnje narodne neprijatelje? Protiv svog naroda nikada nismo bili! Još želim, mogu da stvaram, ali nemam za to uslove. Ako moj grad neće da preuzme moj i zadužbinski opus drugih umetnika, pokloniću ga nekom susednom gradu, koji će odobriti da koristim neki atelje, da u njemu provedem svoje zadnje slikarske i vajarske dane - tužno nastavlja Drašović.

Ni Mesna zajednica Jablanica nije ravnodušna prema ovom, kako kažu u apsurdu, naprotiv.

- Ovo, što je doživeo Drašović, je nedopustivo! - kategoričan je Radoica Dragojlović, predsednik MZ Jablanica. - Njegova i vredna dela drugih umetnika moraju biti sačuvana. Lokalna samouprava nije prihvatala naše predloge. Ovo je, valjda, jedina škola u Srbiji čija se zgrada neopravdano vodi na MZ...! Umesto nove krovne konstrukcije, na školi su spušteni plafoni, što joj je pogoršalo problem bezbednosti. I ti plafoni se urušavaju, kao i krov, kiša prodire kroz njih, zidovi dotrajali...

ZGRADA OPASNA ZA BORAVAK

DA zgrada ove škole nije opasna za boravak, u njoj bismo otvorili umetničku i školu za zaboravljene umetničke zanate, od tkanja nadalje. Bila bi tu i Internacionalna škola u saradnji sa Norvežanima. Ima mnogo zainteresovanih polaznika. Ja sam na ovom svetu još neko vreme, pa odoh, a oni bi sve to nastavili - setno priča starina Drašović.