Diriguju iz ljubavi

NEGOTIN - Dve dirigentkinje, Tamara Adamov Petijević i Sara Cincarević, od kojih prva vodi novosadski hor "Sveti Stefan Dečanski", a druga Nišku crkvenu pevačku družinu "Branko", izdvojile su se na 51. festivalu "Mokranjčevi dani", odličnim programima i vrhunskom interpretacijom, ali i snažnim utiskom koju su ostavile na publiku.

Novosađani su se u prepunoj Crkvi Svete Trojice u Mokranju predstavili delima Kornelija Stankovića, Mokranjca, Lvovskog, Česnokova, ali i starim napevima po zapisima Mokranjca i Koste Manojlovića. Nišlije su u istoimenom sabornom hramu, ali u Negotinu, izveli fragmente Mokranjčeve Liturgije, njegovo Opelo u fis-molu, a na programu su se našla i dela Česnokova, Kir Isaije Srbina, Vladimira Milosavljevića...

- Više puta sam se uverila u inostranstvu, pošto na svakom koncertu izvodim neko njegovo delo, da ljudi koji možda ne razumeju jezik i koji se prvi put sreću i sa crkvenoslovenskim jezikom i sa pravoslavnim hrišćanstvom kroz muziku, a pogotovu sa jednim kompozitorom koji je nepoznat u svetskim razmerama, reaguju na Mokranjčeve kompozicije. Aplauz posle njegove muzike je uvek poseban - kaže Tamara Adamov Petijević, dirigent, violinista, profesor i istraživač u oblasti horske muzike.

Poseban odnos prema Mokranjčevom delu, a to je publika i prepoznala, neguje i Sara Cincarević, koja crkvenim horovima diriguje više od tri decenije.

- Ja se negotinskog festivala sećam kao devojčica, kad sam se ovde u hramu krila da bih čula probu Minjinovu, kada je ovde dolazio Državni hor ili kad sam toliko puta slušala "Glinku". Kad vi čujete da publika zaustavlja dah zato što želi da sa vama bude u toj kompoziciji, ne pokreće vas aplauz, ta tišina vas pokreće. E, to je ta čarolija u Negotinu - kaže Sara Cincarević.

BLISKOST SA MUZIKOM

- POŠTO sam bila u svim gradovima, Lajpcigu, Rimu, Minhenu, Pragu, Moskvi i gde god je Mokranjac kročio, pokušavam da povežem ove korene, gde je sve to počelo i šta je njega podstaklo da odavde pođe, da se bori, a to nije uopšte bilo lako. Osećam Mokranjca kao nešto blisko, kao da smo se poznavali, i kroz muziku, kada dirigujem jako mi je blizak - dodaje Adamov Petijević.