Ispravljeno 96 nepravdi

ČAK 96 lica rehabilitovano je pred Višim sudom u Kruševcu od januara 2012. godine, pokazuje istraživanje "Novosti". Po stupanju na snagu novog zakona o rehabilitaciji decembra 2011. godine, potomci lica koja su streljana, progonjena ili lišavana drugih prava iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, najčešće bez sudske ili administrativne odluke, kruševačkom sudu obratili su se sa čak 144 zahteva.

- Do sada su 134 zahteva rešena i to tako što je meritorno rešeno 107, usvojeno je 96, odbačeno 11 zahteva, a 27 rešeno je na neki drugi način - iznosi za "Novosti" Milivoje Dimitrijević, portparol Višeg suda. - Još 10 zahteva je ostalo u radu.

Za neka od kasnije rehabilitovanih lica nikada se nije saznao gde im je grob. To je slučaj sa Smiljkom Smiljkovićem (1909-1944), bravarom zanatlijom iz Donjeg Stepoša kod Kruševca, koji je streljan na Moravi kod Paraćina.

- Moj otac Aleksandar je 16. novembra 2015. podneo zahtev za rehabilitaciju - svedoči za "Novosti" mr Miroslav Smiljković, unuk nevino ubijenog čoveka, koji je živeo u Vitanovcu. - Streljan je na Mitrovdan, bez šanse da se brani. Nije bilo ni sudske ni administrativne odluke.

Smiljkovići su na tavanu stare kuće pronašli vojnu knjižicu koja je pripadala dedi. U njoj nije upisano da je učestvovao u ratovima ili da je bio mobilisan ili pod oružjem. Samo je tokom vojne obuke pribeleženo da je tih, miran, disciplinovan, osposobljen za nišandžiju.

- To je bio jedan od ključnih dokaza da se deda rehabilituje - objašnjava nam unuk. - Njegov rođeni brat Dobrosav takođe je bio priveden, u isto vreme. Obojica su radila u čuvenoj bravarskoj radnji Mike Lazarevića. Ipak, stric je dobio potvrdu iz Donjeg Stepoša da nije ratovao, dok moja baba to nije mogla da dobije u Mesnom odboru u Vitanovcu. Rečeno joj je da "nije zaslužio". Tako je jedan brat streljan, a drugi ispunio obećanje dato bratu pred smrt: brinuo je o četvoro Smiljkove dece.

Viši sud u Kruševcu

Naš sagovornik iznosi da su Smiljkovu udovicu batinali i da je preminula od posledica karcinoma. Maltretiranje je trajalo sve dok ujak, podoficir Ozne, nije zaustavio progon.

Tokom procesa rehabilitacije pretražena je dokumentacija Istorijskog arhiva u Kruševcu, Vojnog instituta u Beogradu, pa podaci iz "Dokumenata iz istorije Jugoslavije" autora Miodraga Zečevića i Jovana P. Popovića, ali i izveštaj Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.

- Nas je posebno pogodilo objavljivanje spiska "streljanih narodnih neprijatelja" u časopisu Istorijskog arhiva "Rasinski anali" br. 6, gde je pokojni Tomislav Miletić naveo dedino ime - iznosi Smiljković, dodajući da je Aleksandar, njegov otac, zaplakao na prvom suđenju.

ZVANIČNO MRTVI

MEĐU žrtvama "nove revolucinarne vlasti" bilo je lica koja nikada nisu zvanično proglašena mrtvim. Tako je i upis u knjigu umrlih Smiljko Smiljković "dobio" tek u martu ove godine, 72 godine nakon ubistva. Opelo su mu iz blagoslov Eparhije kruševačke držali na Veliku Gospojinu u Vitanovcu. Podignut je i spomenik na grobu gde tela nema.