Samo da radi Agroživ

MASAKR koji se 2. jula dogodio u lokalnom kafiću, kada je razjareni čovek usled ljubomore potegao automatsku pušku i usmrtio pet osoba, a dvadeset teže i lakše ranio, istorijska je prekretnica za srednjobanatsku pograniču varošicu Žitište, nedaleko od Zrenjanina. Rafali bezumnika kao da su pokušali da ubiju život u Žitištu.

- Svi smo se tako osećali - kaže Mitar Vučurević, predsednik opštine, osvrćući se na tragediju koja je zavila u crno Žitište i nanela bol familijama koje su izgubile najmilije. - Ali, moramo da smognemo snage da iskoračimo i živimo dalje. Nikako ne smemo dozvoliti da nam mlad svet, koji i ovako odlazi trbuhom za kruhom, zbog ovoga napusti mesto.

U Žitištu se i pre tragedije živelo loše. Timovi psihologa oformljeni posle zločina, sa ciljem da pomognu porodicama žrtava i svima koji prolaze kroz duševne teškoće zbog događaja, suočavaju se podjednako sa egzistencijalnim nedoumicama Žitištana. Nezaposlenost je ogromna, siromaštvo zakucalo na mnoga vrata. Spas se traži u susednom Zrenjaninu, češće u Novom Sadu, Beogradu, odlasku na rad u inostranstvo...

Ova sredina je izrazito ratarska i ljudi uglavnom žive od poljoprivredne proizvodnje i plodova sa njiva. Jedini veći industrijski pogon je klanica "Agroživ", ali nju od osnivanja pre tri decenije prate problemi. Nedavno je ponovo završila u stečaju, a bez posla je ostalo skoro hiljadu radnika. U "Agroživu" su bili zaposleni mnogi supružnici i njihova deca. Stavljanjem katanca na klanicu prošle godine, ostali su bez jedinog prihoda i preselili se na biro...

- Nevolja je i što smo infrastukturno na rubu. Opština smo sa 12 naseljenih mesta i 16.500 stanovnika, a slabo funkcionalni. Imate Banatsko Višnjićevo koje je udaljeno, a u njemu živi 250 ljudi, pa Hetin, Među... Dosta smo rašireni, pokrivamo preko 500 kvadratnih kilometara. Šta da radite, imate 200 stanovnika, a nema škole. A, ne može ni da je bude, kada nema đaka. U Žitištu se godišnje rodi 70 beba - iznosi Vučurević.

Lokalnoj samoupravi nedostaje samoorganizovanje, a sugrađanima zamera što nemaju dovoljno inicijative. Opštinska administracija, poručuje, spremna je svima da pomogne i uvek će podržavati ljude s preduzetničkim idejama. Zadovoljan je privrednom aktivnošću u Novom i Srpskom Itebeju, gde posao ima 700-800 radnika, a nosilac razvoja su "Mrkšićevi salaši". U Banatskom Karađorđevu uspešno radi semenarsko preduzeće i ogranak američke kompanije "Van Drunen Farms" koji u SAD izvozi zamrznutu hranu. U Česteregu funkcionišu mlin i fabrika trikotaže, u svakom mestu posluje zadruga...

- Ohrabruje što ima zainteresovanih za obnavljanje proizvodnje u "Agroživu" i nadamo se da će klanica uskoro ponovo profunkcionisati. Ali, ne možete imati klaničnu industriju bez rešenog pitanja otpadnih i komunalnih voda. Zato smo pokrenuli projekat izgradnje kanalizacije vredan 268 miliona dinara koji će biti završen do 1. decembra sledeće godine. Ušli smo, zapravo, u investicioni ciklus od oko 400 miliona dinara za infrastrukturne radove koji treba da omoguće normalniji i prijatniji život u Žitištu - ističe Vučurević.


PROTESTI ZBOG ORANICA

OPŠTINU trenutno potresa afera oko izdavanja državne zemlje. Po pravu prečeg zakupa, skoro 3.000 hektara namenjeno je stočarima, najviše firmi "Mat-pile". Kako za paore nije ostao ni hektar, negoduju i optužuju lokalnu vlast da izlazi u susret tajkunima. Iz Srpskog Itebeja najavljuju proteste, jer je tamošnjih 60 poljoprivrednika ostalo bez mogućnosti zakupa državnih oranica.