Diplomirana menadžerka pravi liciderska srca dok iščekuje posao

PARAĆIN - Iako je diplomirala menadžment i pokušava da se zaposli u struci, Milena Stojanović (28) ne sedi skrštenih ruku i ne očajava što posla nema. Agilna Paraćinka je odlučila da se vrati liciderskom zanatu, u kome je izuzetan majstor bio njen pradeda. Po starim porodičnim receptima, uz pomoć oca, bake i deke, Milena snabdeva celo Pomoravlje ukusnim šećernim proizvodima. I ne samo to, njene lizalice, luše i liciderska srca pravi su praznik za oči, pa ih mladi često kupuju i drugima poklanjaju.

- Pošto je otac u penziji, a ja bez posla, odlučili smo da oživimo porodični zanat. Našli smo stare recepte, jer je moj pradeda bio čuveni licider ražanjskog kraja. U kući je imao radionicu, a prodavao je po Srbiji pazarnim danima. Najpre je putovao konjima i zapregama, a kasnije traktorom i automobilom - priča nam ushićeno Milena.

Krenulo je tako što je licidere pravila, najpre, za svoju dušu, a onda joj je palo na pamet da bi mogla da ih ponudi i sugrađanima. Sada su već dve i po godine svi u kući Stojanovića u poslu, a pomaže im i Miličin momak Marko.

- Tata i ja smo glavni majstori. Svi ti proizvodi su na bazi šećera i vode. Sve se pravi od fondana za torte i kolače, ali je za svaki proizvod drugačija priprema - objašnjava naša sagovornica. - Najmlađi najviše vole lizalice sa crtanim junacima, možda čak i više nego luše i licidere. Parovi, pak, vole i rado kupuju liciderska srca za poklon ili ih samo čuvaju.

Cene su različite. Najskuplja su srca, jer treba dosta materijala i vremena da se naprave. Posao je pipav, za jedno manje srce potrebno je i sat vremena. A košta od 150 dinara pa naviše. Najskuplje i najveće srce koje je Milena napravila imalo je prečnik 30 centimetara i koštalo je 1.000 dinara. Jedan mladi par je za venčanje naručio čak tri takva.

Stojanovići su jedini u Paraćinu koji se bave liciderskim zanatom, a Milena tvrdi da zarada nije loša. Od sedam dana nedeljno, bar tri provode na raznim vašarima i saborima u Pomoravlju i Šumadiji.

- U svakom slučaju, mnogo je bolje nego da sedim džaba kod kuće - zaključuje ova ambiciozna devojka, napominjući da je pokrenula proceduru za registraciju liciderske radionice.

VIŠE ZA GLEDANjE

IAKO su liciderski kolači jestivi, mnogi tvrde da su više za gledanje i ukras, mada ih neki konzumiraju u vreme posta. Ovaj veoma stari zanat u Srbiji se pojavio u drugoj polovini 19. veka i poznat je kao voskarsko-liciderski. Stojanovići se voskarstvom ne bave, jer se u Paraćinu ne isplati proizvodnja sveća.