Pod zemljom 300 kuća iz neolita

UPEKLO je julsko sunce, ali to nimalo ne smeta arheolozima i studentima da ispod stabilne konstrukcije balona, koji pruža baš dobru zaštitu, iskopavaju ostatke dveju neolitskih kuća, od ukupno četiri koje se nalaze pod balonom.

Sa ovog mesta, tik uz auto--put, sa desne strane iz pravca Paraćina ka Beogradu, u ataru sela Drenovac, puca pogled na velelepni lokalitet površine šezdesetak hektara. Trećina zamljišta nikad neće biti istražena, jer se nalazi pod Koridorom, a i ostalo je tek "zagrebano", iako tu već desetak godina istražuju studenti iz raznih zemalja. Tako je i ovog jula. Na terenu je tridesetak istraživača, koliko finansije dozvoljavaju, a radiće do avgusta. Pod budnim okom dr Slaviše Perića sa beogradskog Arheološkog instituta, njegove kolege i studenti iz Beograda i Sarajeva, doktorand sa Harvarda, stručnjaci iz Bugarske, te zaposleni u paraćinskom Zavičajnom muzeju, pokušavaju da dokuče kako se živelo u ovoj velikoj nastambi četiri milenijuma pre nove ere. Kakve su im bile kuće, socijalni kontakti, porodice, društveni život...

- Ono što sad iskopavamo ispod balona potiče iz perioda kasne Vinče, oko 4.000 godina pre nove ere. Ali znamo sigurno da postoje tri faze naseljavanja - starčevačka kultura, vinčanska i kasna neolitska Vinča - objašnjava nam Branislav Stojanović, arheolog i direktor paraćinskog Zavičajnog muzeja, koji je i sam, još kao student, radio na tom lokalitetu. - Neolit je početak pripitomljavanja biljaka i životinja, zlatni period čovečanstva. Ljudi su živeli dosta organizovano u naseljima koja su i za sadašnje prilike velika. Ima još nekoliko desetina sličnih naselja u srednjem Pomoravlju, ali je ovde lokalitet tako veliki da će mnoge generacije imati šta da istražuju posle nas.

- Od četiri kuće koje se nalaze pod balonom, tri su bile spratne - potvrdio nam je profesor dr Slaviša Perić. - Sprat je bio u vidu galerije nad delom objekta, a pokretni i nepokretni pronalasci uglavnom su isti kao i u prizemlju. I na spratu smo otkrili peći, keramičke posude i žrvnjeve. Prepostavljamo da je u jednoj takvoj kući dimenzija 12 puta pet metara, sa tri prostorije, živelo do osmoro članova domaćinstva. Ovakva organizacija stambenog prostora otvara pitanje društvene organizacije i porodičnih odnosa. Ujednačene dimenzije objekata i mali razmak između njih govore da su imali plansku gradnju, da je postojao neki vid hijerarhije u odlučivanju i da nije bilo prostora za okućnice. To znači da su zemlju obrađivali na površinama van naselja.

Veličina nalazišta i blizina auto-puta stvorili su uslove da na ovom mestu nikne naučno-istraživački centar, pa je tako nastao projekat Centra za istraživanje neolita Balkana. Država je već uložila pozamašna sredstva, upravna zgrada koja će biti istureno odeljenje Arheološkog instituta stavljena je pod krov, ali treba još mnogo sredstava da bi se projekat završio do kraja. Dr Perić kaže da već dve godine očekuju novac za radove na unutrašnjem uređenju.

- Konkurisali smo na više mesta, ali još nismo dobili odgovor, ni pozitivan ni negativan. Do sada je postojalo razumevanje za ove poslove, pa očekujem da će i dalje tako biti kad se završi formiranje vlade. Ministarstvo kulture za ovogodišnja iskopavanja odobrilo nam je milion dinara i takođe još milion za izradu projekta za konzervaciju, a dobili smo sredstva i za štampanje publikacije koja će sadržati sve što smo u Drenovcu uradili do sada - navodi Perić.

Nalazište bi već tokom sledeće godine moglo postati dostupno posetiocima, jer će biti konzervirane i spremljene za prezentaciju sve četiri kuće pod balonom. Odobreni su parking na auto-putu i stajalište kod lokaliteta, a u planu je još izgradnja muzeja i restorana.

DOKTORANDI I STUDENTI

Uz nastavak radova pod balonom, u julu je otvorena još jedna sonda 250 metara istočno, rov sa vrlo malo pokretnih nalaza. Na tom mestu zatekli smo Ijana Osterajkera, arheologa doktoranda sa Univerziteta u Kembridžu. Kaže da se oduševio nalazištem kad ga je video prvi put, u martu. Vratio se da bi uzeo uzorke zemljišta za mikromorfologiju, što je njegova specijalnost.

Pod balonom je Ajša Čohadžić, studentkinja iz Sarajeva, a pored nje Đurđa Obradović, doktorand i saradnica na beogradskom Arheološkom institutu, koja nas je provela kroz lokalitet.