Novi popust za placeve

DA li lokalna samouprava u Zrenjaninu arči građevinsko zemljište u javnoj svojini - dilema je koja se nametnula posle odluke donete po hitnom postupku na sednici Skupštine grada o odobravanju popusta za jednokratno plaćanje tog zemljišta.

Grad je, naime, svojevremeno odlučio da stimuliše investitore zainteresovane za ulaganje u ovdašnjim industrijskim zonama "Bagljaš" i "Jugoistok Ečka", tako što odobrava popust od 30 odsto, ukoliko pola cene uplate u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora. Valjda se to nije pokazalo efikasnim, pa je rešeno da kupci gradskog građevinskog zemljišta popust od 30 odsto sada mogu da dobiju bilo kada, a po uplati 50 odsto utvrđene cene.

Obrazlažući odluku o omogućavanju novih povlastica potencijalnim investitorima, načelnica Gradske uprave Jasmina Malinić objasnila je da je sve u cilju lokalno-ekonomskog razvoja grada. Opozicione stranke, uz isticanje da su i same vrlo zainteresovane za privlačenje investitora, nisu blagonaklono dočekale ovaj potez. Štaviše, žestoko su zamerili što aktuelna vlast rasprodaje imovinu grada.

- Pa, gde to ima - pita Alisa Kockar, odbornica opozicione DS, čija je odbornička grupa na sednici SG tražila da izvestilac odluke pojasni matematiku kojom grad profitira od ovakvih stimulacija, ali odgovora nije bilo.

Istraživanje "Novosti" pokazuje da je lokalna samouprava u Zrenjaninu, na ime naknade od prodaje građevinskog zemljišta, u 2015. inkasirala 68,5 miliona dinara. Iako je to u odnosu na 2014, više za čak 39 miliona, stavka u ukupno ostvarenom budžetskom prihodu učestvuje simbolično, tek sa 1,8 odsto.

Zemljište u Zrenjaninu, inače, pazario je 21 korisnik, od kojih osam fizička lica. Opredelili su se uglavnom za industrijsku zonu "Jugoistok Ečka", a najveći kupac je novosadski "Kraun", koji je za zemljište platio 13,4 miliona dinara. Lokalna trgovina "Gomeks" za širenje u istoj zoni izdvojila je 12,5 miliona. Među značajnijim investitorima je i italijanska "Tehnostruture", kojoj je plac prodat za 9,9 miliona dinara. Kvadratni metar, inače, košta od 580 - 2.000 dinara.

Pošto je zona "Bagljaš" popunjena i prostora ima samo još za širenje postojećih korisnika, grad pokušava da nove investitore dovede u zonu "Jugoistok Ečka". Infrastrukturno je kompletno opremljena uz pomoć kredita EU od 4,5 miliona evra, a po uverenju stratega lokalnog razvoja, velika je šansa grada. Tome u prilog ide stav londonskog Centra FDI za ocenjivanje stranih direktnih investicija, koji joj je dodelio 48. mesto na listi najboljih na svetu za investitore, u konkurenciji 600 zona iz 120 zemalja.

Ovde ima neizgrađenog građevinskog zemljišta koje se po potrebi prostire od 120 do čak 1.100 hektara! Poslovanje je započelo 13 korisnika, ali trenutno je pet-šest aktivnih. Bilo je najava da partneri iz Kine nameravaju da obnove obližnji sportski aerodrom "Ečka" i u zoni oforme kargo centar na 100 hektara. Gradski čelnici stalno najavljuju dolazak velikih investitora, uz isticanje da ekonomska kriza još utiče na ovaj proces. Kao i da je velika konkurencija drugih lokalnih samouprava, koje takođe nude atraktivne industrijske zone. Ostaje da se vidi hoće li Zrenjaninu prednost biti novi popust za kupce građevinskog zemljišta.

"REPOVI" AFERE

PRAVI investicioni bum grada na Begeju zaustavljen je recesijom 2008, što se podudarilo i sa hapšenjem 20 najodgovornijih ljudi iz lokalne samouprave, koji su zbog rasprodaje zemljišta označeni kao "građevinska mafija". Od tada ni jedan ozbiljniji investitor nije došao u Zrenjanin, mada su svi akteri afere oslobođeni, jer je utvrđeno da nisu naneli štetu gradu.