I bračni život se vratio u Prizren

PRVI put su se upoznali na pokloničkom putovanju, u hramu posvećenom Bogorodici Ljeviškoj, i tu su se minulog vikenda i večali. Neda Golubović (30), iz Kotora, i Ivan Zečević (36), iz Bijele kod Herceg Novog, sudbonosno "da" rekli su u prisustvu kumova i desetak prizrenskih Srba, a u bračnu zajednicu ih je uveo sveštenik Đorđe Stefanović, starešina pomenute svetinje.

- Teško je sa sigurnošću reći kada je u ovom hramu obavljeno poslednje venčanje, pogotovo što je crkva u 18. veku bila pretvorena u džamiju. Tek posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, 1951, bogomolja je restaurirana, pa verujem da od tada i nije bilo ovako radosnih događaja. A od 1999. sigurno nije - kaže otac Đorđe, uz napomenu da će u svetinji koja je bila spaljena u martovskom pogromu 2004, i čija obnova još traje, nastaviti venčavanje, na radost sveštenstva, učenika prizrenske bogoslovije i malobrojnih Srba u ovom drevnom gradu.

Venčanje Nede i Ivana, inače, obavljeno je u sklopu liturgije koju u još nezavršenoj crkvi ovdašnje sveštenstvo služi poslednjih godinu dana.

Podsetimo, u Prizrenu su već obnovljeni Saborni hram Svetog Đorđa u centru grada i čuvena Bogoslovija.

- Iako je crkva 2004. bila zapaljena, zbog toga što je od kamena nije mogla da izgori. Nažalost, freske su znatno oštećene, a unutrašnjost je dodatno stradala i od vlage, koja se u bogomolju uvukla posle krađe bakarnog krova - objašnjava sveštenik Stefanović, uveren da će kompletna obnova biti okončana do avgusta.

PERSIJSKI STIHOVI

PO turskom osvajanju, Bogorodica Ljeviška je izvesno vreme bila hrišćanska bogomolja, o čemu, prema rečima sveštenika Stefanovića, svedoči zapis nepoznatog muslimana koji je, fasciniran lepotom fresaka, na jednoj od njih urezao stih najvećeg persijskog lirskog pisca Hafiza: "Zenica oka moga tebi je gnezdo!"

Mladenci koji su se u nedelju venčali u ovoj crkvi fotografisali su se upravo ispod ovih stihova.

UNESKO

HRAM posvećen Bogorodici Ljeviškoj je zadužbina kralja Milutina, a podignuta je između 1306. i 1407, na ostacima katedrale iz 11. veka. S obzirom na to da je jedan od bisera srpske srednjovekovne crkvene arhitekture, kao ugrožena svetska baština na listi Uneska se nalazi od 2006.