Topli Do: Sad nema nikog ni da zapeva

JEDNA za drugom godine prolaze, jedan za drugim umiremo, jedna za drugom kuće se urušavaju dok dvorišta urastaju u korov i šikaru i nije daleko dan, kada će neko oglasiti fajront. Nekada smo, žaleći se na težak život, pevali "Lele, lele, moj Debeli dele", a sada nema ni ko da zapeva, niti da nariče na seoskom groblju. Među par desetina ostarelih, najviše je žena od sedamdeset i neke pa naviše, uglavnom nemoćih i bolesnih, koje samuju sa svojom teskobom i uspomenama!

Tako pričaju i to je životna filosofija gorštaka u staroplaninskom selu Topli Do, podno Midžora u kome je nekada bilo više od 500 duša, karaula sa plavokosim graničarima uglavnom iz Slovenije, policija, škola, ambulanta i seoski dom. Selo blage klime u zelenoj pitomini sa rekom i kanjonom udaljeno nekih 37 kilometara od grada, okruženo zagasito crvenim i peščanim masivima Babinig zuba, Midžora, Debelog dela, postojbina čuvenog industrijalca i osnivača "Tigra" Mite Gage, poznato je i po koječemu drugom.

- Topli Do je na istoj nadmorskoj visini kao i Pirot, prve trešnje stizale su ovde oko sela, dok se na Midžoru još držao debeli sneg. Bilo je ovde i po 5.000 ovaca, koza, i po par hiljada krupne stoke. Sada nadomak mesta tumara par stotina ovaca, nekoliko desetina krava i pet-šest magaraca. Odavde se do pre četrdesetak godina izvozilo i po 6 vagona kačkavalja. A onda su usledili talasi selidbe. Najviše naših je otišlo u Vojvodinu i okolinu Pančeva.

Oni koji se nisu skućili tamo, završili su u Pirotu. Neki od njih dođu tokom leta, ostanu par dana i opet se vrate, a mi smo i dalje ovde. Planina je vrvela od života i ljudi, a sada je kao pustinja - kaže Božidar Cvetković, kome se primiče sedma decenija i najmlađi je stanovnik.

Božidar Cvetković

Branka Lukić, koja je već napunila osmu deceniju, kao i Lida Pejčić kojoj su 83, kažu da se ovde živi od lekova i da nema starice ili starca koji se kreće bez leskovine.

- Radujemo se kad preko radija čujemo da će na Staroj planini jednog dana biti lepo, da će razvijati turizam, stočarstvo, ali smo najsrećnije kad nam dođe neko od naših iz grada ili kad naiđu planinari. Tada vidimo da neko zna za nas. Ipak, izgleda da je vreme preteklo državu i njene planove, jer već za koju godinu ovde neće biti nikog sposobnog da potera stado, da pokosi livadu, nagnoji njivu, a kamoli da dvori turiste - pričaju poprilično nepovezano ove žene.

ZAPUŠTENO ZBOG ČETNIKA

Zbog epiteta "četničko", selo je posle Drugog svetskog rata nekako palo u zapećak novih vlasti, pa je otuda i dospelo na niske grane. Istini za volju, sudbinu Toplog Dola dele i mnoga druga sela na Staroj planini, koja su takođe pred gašenjem. Ironija, kad je reč o Toplom Dolu je to, što je na njegovom ataru izgrađen čuveni centar "Jabučko ravnište" sa elitnim hotelom i podzemnim parkingom, ali od Toplog Dola ne postoji put do "Jabučkog ravništa", već se putuje okolo, preko Kalne i Knjaževca.