Donja Vrbava: Nadimak kao i rodoslov za ponos

SAMO naizgled obično selo uz reku Gružu, Donja Vrbava, od Gornjeg Milanovca ka Kragujevcu, prepuna je vrlo čudnog, u Srbiji jedinstvenog istorijskog i etnološkog nasleđa, jednako i neobične sadašnjosti. Pamtivek tu stolećima piše, a narod nipošto ne briše tradiciju, izraženu u rečenici: "Ko nema nadimak, jači od prezimena, nije Vrbavac"! A najviše ih je podrugljivih! Tek posle sedam vekova, ponovo niče bogomolja. Na grobu smo jednog od dva žandarma, čijim ubistvom u Beloj Crkvi je 7. jula 1941. počeo "ustanak". Lepu školu pohađaju samo dva đaka, sve ostale roditelji voze u - milanovačke škole...! Mukom stečenu imovinu "briše" potočić Veliki - koji se jedva nazire, ali začas pakleno podivlja. Stihija.

Zanimljiva tema do teme za priču sa meštanima i predsednikom MZ, Zoranom Radovanovićem.

- Naši nadimci su familijarni, nasleđeni od predaka. Najčešće po životinjama, ali ima i drugačijih. Malo ko se ljuti na njih. Ko traži domaćina u Vrbavi, teže ga nađe po matičarskim podacima, ako mu ne zna nadimak. Moju mušku lozu od pradede zovu Đavo - veli Radovanović.

Tom etno-blagu posvećeno je istraživanje "Nadimci kao čuvari narodnog nematerijalnog nasleđa" Vesne Ćurčić, kustosa Muzeja rudničko-takovskog kraja i Đurđine Antonić, psihologa iz Beograda. Iz priča Vrbavaca i tog projekta, saznajemo spisak nadimaka kojim se familije ponose kao "rodoslovom", iako su podrugljivi, pežorativni: Vepar, Gavran, Guja, Guska, Gušter, Žaba, Zec, Jarac, Kvočka, Kerina, Koza, Kreja, Kukavica, Kurjak, Lisica, Magare, Mačak, Mečka, Muva, Ovan, Pevac, Pile, Prase, Svraka, Soveljaga, Ćuran, Čvorak... Nižu se "brendovi" domaćinstava stečeni po psihofizičkim osobinama, nacijama: Buljovac, Garaša, Dandorep, Klikuša, Jebuk, Lužinac, Lulaš, Pomrčina, Skakača, Zuban, Crvenko, Šaronja, Grković, Rus, Turčin, Čerkez, Poljak, Srbin, Švaba, Murat, Golijaš, Kršljanin, Svrdlić, Munja, Šlog. Nekima je teže odrediti značenje i poreklo: Bakso, Vergo, Karabajac, Klinger, Koćkovac, Tirala, Tupare, Cogolj, Čarlak, Džudžovac, Šmuda... Iz novijeg doba su Staljin, Arkan i tako unedogled, do svakog kućnog broja.

Za putnika namernika taj običaj je šaljiv, za Vrbavce sasvim ozbiljan, kao i život ovde.

Škola

- Živi Donja Vrbava, sa 500 žitelja u 130 domaćinstava i dosta mladih, rade u gradu i na poljoprivredi. Neki stočari drže i po 20-30 krava. Selo je najvećim delom asfaltirano. Na naša dva dinara sakupljena za puteve, opština je davala jedan. Planira se dovođenje vode iz regionalnog vodosistema "Rzav", platiće to domaćini i opština. Imamo nekoliko privatnih zajedničkih vodovoda, dve prodavnice za najnužnije potrepštine, dve kafane za razmenu mišljenja i seoski Dom - objašnjava Radovanović (55).

Posle 700 godina niče Crkva Svetog arhangela Gavrila. Inicijator gradnje je Živomir Petrović (78). U Francuskoj je bio tkač, a poznati je pisac sa svega četiri razreda osnovne škole! Tamo i u zavičaju znan je pod nadimkom Purinko. Za crkvu je kupio plac, uz blagoslov Eparhije žičke.

- Stara crkva za ceo kraj, narodski zvana Iva, po Svetom Jovanu Krstitelju koga verni narod zove i Ivan, bila je na mestu zbog nje zvanom Ivkovača, na prelazu iz 13. u 14. vek. Srušili su je Turci. Dotle, ovde je bilo deset hramova za deset parohija i dva manastira: Ješevac, kojeg više nema i Vraćevšnica. Knjaz Miloš Obrenović obnovi Vraćevšnicu, zadužbinu viteza Radiča Postupoviča iz Kosovskog boja - kažu Purinko i Mileta Braković (56) predsednik Crkvenog odbora, koji se ne odriče nadimka Kučad.

"USTANAK" ZBOG - DEVOJKE!

Narodni heroj Žikica Jovanović Španac 7. jula 1941. u Beloj Crkvi, blizu Krupnja, ubija žandarme Milenka Brakovića iz Donje Vrbave i Bogdana Lončara, iz sela Jošani, kod Udbine u Lici. Tako je, po udžbenicima, počeo ustanak protiv okupatora Nemaca.

- Na tom vašaru, ubio ih je zbog ljubomore prema Brakoviću, jer ga je volela devojka koju je Španac hteo za sebe. To je dokazana istina o "ustanku" protiv Nemaca, početom ubistvom Srba od strane Srbina. Milenko je mom ocu Radomiru bio stric. KPJ i Ozna mu ruše spomenik, obnovićemo ga mi, šira familija - priča Mileta Braković Kučad.