Umesto krompira sad niče malina

U PITOMOJ Rađevini je, u poslednjih godinu dana, podignuto najmanje 300 hektara pod malinama. Prve gajbice tog jagodičastog voća, u ovom delu Srbije, već su obrane. Cena u otkupu još nije izvesna, očekuje se da će biti poznata do kraja ove sedmice.

U rejonu legendarnog Mačkovog kamena, na granici opština Krupanj i Ljubovija, gde je netaknuta priroda, meštani su svugde gde su mogli zasadili malinu. Tamo gde je nekada sejan nadaleko čuveni rađevski krompir, sada "stoluje" malina, koja donosi opstanak najvećem broju domaćinstava u Rađevini, ne samo u selima, već i onih koji su otišli, svojevremeno, u grad, a sada bez ovog posla ne mogu da žive na kaldrmi.

Diplomirani inženjer Saša Nešić nije samo jedan od najboljih stručnjaka za spremanje maline, kupine i višnje za izvoz i na najprobirljivija tržišta, već čovek koji je savetima i drugim vidovima podrške i pomoći, zaslužan što se ovo voće neprestano širi i seje u ovom kraju. I sam ima sedam hektara pod malinom, vilametom i mikerom, koja će biti spremna za berbu za mesec dana.

- Posao traži stalno prisustvo u malinjaku, velika su ulaganja, ali ovo podneblje je, kao rođeno, za ovo voće i sa Mačkovog kamena što ode u svet, od Istoka do Zapada, potom se samo traži u većim količinama, jer je i zdravo i ukusno - kaže Nešić, koji ima i pogone u Krupnju, koji mogu da zamrznu 30 tona maline za 24 časa. - Ovogodišnji kvalitet će se povećavati, tokom berbe, na bolje, ima dovoljne vlage i sve zavisi o vremensih uslova u ovom mesecu. Ova prooizvodnja je strateška i ima dugoročnu izvesnu budućnost.

U Rađevini se malina gaji više od pola veka, pa ljudi imaju i iskustva i znanja. Ipak mladi i stručni ljudi, poput Nešića su kao premija jer sa njima se unapređuje proizvodnja, a time i zarada. Pod malinom je u Rađevini je oko 1.000 hektara.

- Proizvođači moraju da teže dobrom prinosu i kvalitetu, a cena će doći - kaže Nešić, podsećajući da je ova sezona velika šansa srpskog voća, posle velike suše u Poljskoj, gde je naročito stradala malina.

KRADU SADNICE

ZASADI bi bili i veći da lane nije bila opšta pomama da lopovi kradu tek zasađene voćke, a ta krađa nikad nije rasvetljena.

Pretpostavlja se da su ukradene sadnice završile kod voćara u RS i BiH. Cena jedne sadnice išla je i do 30 dinara.