Zrenjanin: Sleću li Rusi ili Kinezi?

IDUĆE godine pista aerodroma "Ečka" biće asfaltirana i produžena. To je saopšteno na poslednjoj sednici saveta Srednjobanatskog upravnog okruga, u sklopu informacije o saradnji srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša sa "Železnicama Srbije". Na ovoj lokaciji trebalo bi da se oformi sektor za vanredne situacije. Ovakav trenažni centar ne postoji nigde u Srbiji, pa ni u regionu, tako da bi realizacija projekta mnogo značila za Zrenjanin.

- Aerodrom je jedan od naših neiskorišćenih resursa i učinićemo sve da projekat uspe - kaže Dušan Šijan, načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga.

Ovo nije prva Šijanova najava o sudbini aerodroma. Oktobra 2013. godine, povodom susreta rusko-srpskih privrednika u Moskvi, najavio je da će s naše strane, a u ime lokalne samouprave, Rusiji biti ponuđen projekat regionalnog distributivnog centra za transport robe i pošte na aerodromu "Ečka". Nije poznato da li je sadašnja najava podizanja trenažnog centra u Ečki produžetak ove zamisli, ali ni da li će on definitivno istisnuti u međuvremenu najavljen projekat sa Kinezima!?

Naime, u leto 2014. gradonačelnik Čedomir Janjić pohvalio se memorandumom sa kineskom elektroenergetskom kompanijom CNEEC. Zrenjanin je ponudio 100 hektara u svojoj industrijskoj zoni, a osim izgradnje 20 fabrika za proizvodnju robe namenjene tržištu EU i zaposlenju 12.000 radnika, kineska strana bila je spremna za podizanje velikog kargo centra u Ečki. Vazduhoplovni stručnjaci ocenili su ga preskupim i besmislenim, jer, tvrdili su, koštao bi najmanje 30 miliona evra, a sve što bi ponudio već ima nedovoljno iskorišćeni kargo centar Aerodroma "Nikola Tesla"...

U traženju rešenja za "Ečku" najdalje je otišla prethodna vlast u Zrenjaninu, koja je 2012. angažovala beogradski Saobraćajni fakultet za izradu studije o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja javnog vazdušnog saobraćaja na ovom aerodromu. Eksperti su utvrdili da je "Ečka" zapuštena i da osim dobrog strateškog položaja i kvalitetne travnate staze, nema ništa vrednije. Uz ulaganje od 5,5 miliona evra taj projekat davao je šansu "Ečki" da zaživi posle 2020. godine. Pod uslovom, da prvo obezbedi minimalni godišnji prevoz 2.400, a zatim 9.400 putnika, što je ocenjeno kao nemoguća misija i zbog čega je ovaj projekat ostao u fioci.

"Ečku" su 1942. godine podigli nacistički okupatori. U to vreme bila je jedna od najdužih avionskih staza u ovom delu Evrope. Danas je izuzetno živ sportski aerodrom. Ovde trenutno rade tri pilotske škole, četiri aero-kluba, sportsko vazduhoplovstvo i poljoprivredna avijacija, kao i servis opšte avijacije. Po infrastrukturi, aerodrom je dobra podloga za svaki vid ulaganja, a ostaje da se vidi da li će biti pretvoren u trenažni centar Sektora za vanredne situacije.

MALI BIZNIS

BUDUĆNOST "Ečke" i drugih malih aerodroma u Srbiji, po oceni Petra Vojinovića iz vazduhoplovnog portala "Tango siks", jeste u malom biznisu - obuci profesionalnih pilota u motornom letenju, jedriličarstvu, padobranstvu. Problem je što sada nemaju status međunarodne ulazne stanice (carinu i pasošku kontrolu). Svi mali avioni prvo moraju da slete u Beograd i plate takse, pa tek posle nastave za Ečku i druge destinacije.