UJUTRU, 24. juna (6. jula po novom kalendaru) 1876. , od javorske mehane krenuli su u bojnom poretku bataljoni Prve užičke brigade. Pograničnu vrzinu razvalio je užički prota Milan Đurić. Ispred borbene kolone jahao je na konju komandant udarne grupe Milovan Rašković. Borci idu oprezno, pod zaštitom jutarnje magle, turski nizami su ćutali. Ubrzo nestade tišine. Prosu se puščana paljba i artiljerijska vatra. Poče čuveni kalipoljski boj...

Ovako su, prema očevicima i zapisu Mite Petrovića u "Ratnim beleškama", počele operacije Ibarske vojske na Javoru u Prvom srpsko-turskom ratu, u narodu poznate kao Javorski rat. Vazalna kneževina Srbija, koja je Osmanlijama plaćala danak, ovde je, kao i u dolini Morave i Nišave, povela bitke za nezavisnost.

Posle 140 godina u visovima Javora, na tromeđi opština Ivanjica, Nova Varoš i Sjenica caruje planinski mir. Samo ponegde jekne motorka drvoseče ili zabrunda traktor u okasneloj setvi. Kraj Karađorđeva šanca i spomenika legendarnom majoru Mihailu Iliću i javorskim junacima zastala porodica što se zaputila u stari zavičaj. Tišina kao da poziva na stid.

NAROD NE ZABORAVLjA - NAROD ne zaboravlja majora Ilića - tvrdi šumar Borko Bradić.
- Nema svetkovine a da se ne pomene da je u njemu kucalo srce drugog Obilića, pevaju drvoseče, rabadžije, malinari, krompiraši. Ilićevo junaštvo, odbrana granice, zbegova i sirotinje - ušlo je u legendu, mladi je prihvataju...

- Ne umeju država i narod da cene svoje junake. Evo, podigli su spomenik, pa ga zaboravili, prepustili sudbini... Država je zaboravila da obeleži 140 godina Javorskog rata, nigde izložbe, ni knjige o tom vremenu, ni TV emisije - kazuje najstariji član porodice Popović odbijajući slikanje kraj belega jer ga je sramota kako se niko ne stara o njemu i okolini, ne kosi trava, a do neba je greh što su plugovi krompiraša sa zapadne strane prilazili tako blizu.

Beli mermerni spomenik, visok preko tri metra, ispod Vasilijinog vrha, podiglo je zahvalno potomstvo dobrovoljnim prilozima 1907. godine na mestu gde su se nalazili kosturnica i krst i to baš na dan početka Javorskog rata, 24. juna. Spomenik je na visu, nedaleko od Vasilijine česme i nekadašnje karaule i carinarnice na srpsko-turskoj granici.

Odavde su junaci krenuli preko granice koja je razdvajala isti narod, postavljena i utvrđena gde nikad nije bila, da pomognu braći što su stradala pod jarmom Turaka.

Krepi mlaz planinskog studenca sa Veđića česme, krajputašice prema Kušićima. Kamena figura ratnika sa izbledelim epitafom stražari, a u podnožju šiklja trn i položena dva krajputaša, klesana još dok se nije bilo sleglo busenje na grobovima javorskih ratnika, a preživeli se vraćali kućnoj čeljadi i plugu. Rodbina se odužila, a posle više od jednog veka nastale godine poslovične srpske zaboravnosti...