Direktore bira partija

AKCIONARSKO društvo "Toza Marković", kako je nagovešteno u Trgovinskom sudu u Zrenjaninu, sredinom juna, sa statusom društva s ograničenom odgovornošću, i formalno izlazi iz stečaja. Kikindsku fabriku crepa i keramičkih pločica, u prilično neizvesnoj situaciji, ka ekonomskom oporavku neće, kako se očekivalo, voditi tim vrhunskih eksperata sa preciziranim i oročenim obavezama, već grupa socijalista, koje je njihova stranka, nakon odlaska s rukovodećih pozicija u lokalnom javnom sektoru - uhlebila u nekadašnjem gigantu opekarske industrije.

U SPS-u, koji nije više u gradskoj vlasti u Kikindi, koju predvodi SNS, novinarima je saopšteno ko će se naći u vrhu budućeg menadžmenta. Na čelu fabrike biće diplomirani pravnik Vladimir Ilić, s tridesetogodišnjim političkim stažom, koji je, posle gašenja SK, nastavio u JUL-u, pa se, posle političkog brodoloma ove stranke, preselio u Dačićev tabor.

Ilića je, inače, pre nešto više od godinu dana, republička vlada, zbog loših rezultata, smenila sa mesta načelnika Severnobanatskog okruga. U isto vreme direktorsku fotelju u lokalnom JP "Autoprevoz" izgubio je i njegov partijski kolega Miroslav Kresoja. Jesenas su se obojica po kratkom postupku zaposlili u "Tozi Markoviću". Već tada se osnovano spekulisalo da će "Srbijagas", kao najveći pojedinačni poverilac, oko 20 miliona potraživanja za neplaćeni plin pretvoriti u akcije. Sada ovo državno javno preduzeće, kao većinski vlasnik, sa 66 odsto kapitala, preuzima nadzor nad "Tozom". Obistinila se i pretpostavka da će, po već skrojenom planu, partijski kadrovski dvojac Ilić-Kresoja, pojačan nekolicinom na istovetan način udomljenih socijalista, preuzeti kormilo TM.

Potraživanja poverilaca, uglavnom banaka, gasadžija i države, 11. aprila 2014. godine dostigla su oko 50 miliona evra.

Vladimir Ilić potvrđuje da će biti generalni direktor i kaže da veruje u oporavak ove fabrike. Sopstveni optimizam gradi na činjenici da je fabrika funkcionisala i u vreme stečaja i godišnje ostvarivala dobit od milion do milion i po evra.

- Nakon grejs-perioda, uz redovne troškove, kompanija će morati da bankama kvartalno plaća oko 750.000 evra - kaže Ilić, uz zaključak da TM, sa robom koja je tražena na tržištu, uz sve trenutne nevolje, ima budućnost.

Ilić najavljuje pokretanje još jedne linije za izradu pločica. Tada će, veli, u firmi biti 630 zaposlenih, što je maksimum za angažovanje. Sem kvalitetnog rukovodećeg kadra, nedostaju tehnolozi i ostali visokoobrazovani stručnjaci, kao i vrhunski majstori, koji zapravo održavaju proizvodnju. Proizvodne linije su izraubovane, uz urušeni imidž robne marke, a nema ni valjanog prodajnog lanca.