Pomoć ih papreno košta

AUSTRIJSKO preduzeće "Advans sid", koje posluje u Subotici, prva je inostrana firma u našoj zemlji koja, zbog toga što je izmirila dug za gas i tako pomogla subotičkom preduzeću "Agroseme Panonija", mora da plati 22 miliona dinara sekundarnog poreza.

Naime, Zakonom o poreskom postupku propisano je da sekundarni porez, umesto poreskog dužnika, u ovom slučaju preduzeća "Agroseme Panonija" u stečaju, plaća drugo pravno lice, ukoliko se dokaže da je pomoglo dužniku da izbegne plaćanje poreza. Pošto je "Advans sid" platio dug za gas, "Agroseme" nije platilo porez na usluge, te je to osnov da austrijski investitor plati sekundarni porez.

- Od 2009. godine poslujem sa "Agrosemenom" i pre nekoliko godina, u jeku sezone, došli smo u situaciju da im je isključen gas i da nisu mogli da suše našu robu. Da bismo spasli robu i ispunili rokove i obaveze prema svojim partnerima, platili smo njihov račun za gas "Subotica-gasu" i na osnovu toga sada smo dužni 22 miliona dinara - objašnjava vlasnik preduzeća Hans Karal. - Kako je taj iznos ogroman i utiče na likvidnost preduzeća, tražili smo reprogram duga, ali je on, u rekordno kratkom roku, odbijen. Zato smo, sa još nekoliko privrednika, koji su u istoj situaciji, podneli tužbu Upravnom sudu.

Istovremeno, kontaktirali su sa Ambasadom i Trgovinskom komorom Austrije i kabinetom našeg ministra finansija Dušana Vujovića.

- Ministar je potvrdio da ipak imamo pravo na reprogram, ponovo smo podneli zahtev i sada čekamo odgovor - dodaje Karal, ističući da ne beži od zakonske obaveze, već samo traži razumevanje i dogovor da se isplati dinamikom koja može da isprati poslovanje. - Kada smo kupili nekretnine "Agrosemena", čak deset meseci smo čekali na rešenje iz katastra, a Poreskoj upravi trebalo je samo tri dana da nam odbije zahtev za reprogram duga. I mnoge druge akte smo dugo čekali. Zapošljavamo 30 radnika, godišnje proizvedemo oko hiljadu hektara semena, sarađujemo sa svetskim semenarskim kućama i svu proizvodnju izvozimo, a nikada nismo tražili subvencije, niti smo bežali od svojih obaveza.

Zbog svega ovoga, Karal se pita da li su strane investicije zaista dobrodošle u Srbiji i da li ih možda treba premestiti u neku drugu zemlju u okruženju.

- Sa sličnim situacijama, da čekaju dugo na dozvole i uverenja, suočavaju se i poslodavci iz Nemačke. Pre dolaska u Srbiju pretpostavio sam da će biti problema, ali nisam ni pomislio da će oni biti trivijalni - zaključuje Austrijanac.

BEZ KOMENTARA

U PORESKOJ upravi kažu da oni, po zakonu, nisu u mogućnosti da komentarišu konkretne slučajeve poreskih obveznika.