V. Plana: Klanici ne vredi ni zaštita države

VELIKA PLANA - Vredan spomenik arhitekture, prva industrijska klanica u Srbiji, u Velikoj Plani, propada, iako je pod zaštitom države više od 30 godina.

Ovaj svojevrsni arhitektonski spomenik, simbol varošice, preti da se uruši, dok nadležni u opštini traže način kako da ga spasu.

Stara klanica, kako Planjani zovu zdanje u centru grada, koja opstaje više od jednog veka, potpuno je oronula. Neki je zovu i mističnim objektom gotike, neki tvrde da krije mnoge tajne, čak i da je ukleta. Među starijima kolaju priče da ispod nje postoji mreža hodnika koji vode stotinak metara od samog zdanja. Danas bi klanica odlično poslužila kao filmska scenografija.

To što je zaštićena zakonom, kao kulturno dobro, nije je sačuvalo od zuba vremena, tako da je danas u očajnom stanju. Na ogradi ispred zgrade stoji tabla na kojoj piše da je objekat pod zaštitom. Nažalost, reč je jedino o zaštiti na papiru. Stakala na prozorima nema, krov se obrušio, a fasada je potpuno propala. Godinama se urušava, i sada je već potreban veliki novac kako bi se sanirala.

Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, na čijoj je listi i ovo zdanje iz 1983, prošle godine je, po ko zna koji put, bio u inspekciji.

- Zavod ne može da spreči propadanje, niti ima para da zgradu u centru Velike Plane obnovi - kažu njegovi stručnjaci.

Lokalna vlast svesna je da je potrebno da se zdanje stare klanice očuva kao vredan arhitektonski spomenik, ali nema rešenja za renoviranje.

- Kada je nešto pod zaštitom države, nažalost, to ne sme da se dira. Mi pokušavamo da je spasemo. Uradićemo projekat sanacije, konkurisati za sredstva, jer para u budžetu za to nemamo - kaže predsednik opštine Igor Matković.

Sama zgrada i parcela na kojoj je izgrađena pripadaju lokalnoj samoupravi. U Velikoj Plani kažu da bi rado saslušali svakog ko ima ideju kako da se ovo istorijsko zdanje privede novoj nameni.

"SRPSKI ČIKAGO"

Velika Plana je bila poznata po klaničnoj industriji. Prvo je firma "Klefiš i Zojs" 1889. osnovala klanicu za svinje, pernatu živinu i izvoz jaja, a sledeće godine to je uradio i Vilhelm Šumaher.

Do početka Prvog svetskog rata obe klanice su napredovale i osavremenjivane se. U periodu između dva svetska rata podignute su još dve: Tonija Klefiša i ortačka, meštanina Mike Jovanovića i Beograđanina Branka Stanišića. Veliku Planu su nekada zvali "srpski Čikago", ali danas nijedna klanica više ne radi, a više od hiljadu kobasičara i pušničara je ostalo bez posla.