Uz strune gusala smo opstali

OD kada je Srba, otad je i gusala. Uz njih smo pretrajali, one su nas bodrile kada se sve činilo beznadežnim, podsećale nas na uzorno junaštvo i spremnost na žrtvu predaka, sokolile u prelomnim trenucima tragične i slavne istorije...

Ovo je, u najkraće, poruka izuzetne monografije "Apoteoza srpskim guslama", novosadskog muzikologa i novinara Dejana Tomića. Nju je, baš ovih dana, izdalo Srpsko nacionalno veće iz Podgorice, a čini je izuzetan niz tekstova koje su, kroz vreme, o zavetnom srpskom instrumentu ispisali najumniji ljudi, i iz vaskolikog Srpstva, i iz Evrope o sveta.

- Nemoguće je zamisliti bilo koji pristup našoj istoriji, a da u njemu ne naiđete na gusle i guslare. O njima su, jednako nadahnuto, pisali Dositej, Vuk, Njegoš i sveti vladika Nikolaj Velimirović, kao i Gete, Ranke, Merime, Mickijevič... - veli za "Novosti" autor sjajne monografije.

Da nije bilo guslara, naša istorija bi, svedoče o tome reči vladike Nikolaja, zapravo ostala nezabeležena.

- Sveštenici su bili jedini pismeni ljudi. Pamćenje je bilo jedina biblioteka. Majka jedina škola. Priroda jedino sveučilište. Slepi guslari jedini istoričari. Bog jedini prijatelje i utešitelj. Zamislite takav svet i nazovite ga Srbima - zabeležio je, tako, u izgnanstvu u Engleskoj, vladika Nikolaj, opisujući srpske vekove pod turskom okupacijom.

A koliko su, kada je s početka 19. stoleća konačno krenula srpska nacionalna revolucija, guslari bili značajni najbolje govore stihovi koje, u predgovoru knjige, beleži prof. dr Ljubomir Zuković:

"Ne brini se, carevi vezire.

Ne treba ti vojske ni džebane.

Satri gusle, povješaj pjevače,

pa će mirna biti Šumadija."

Šumadija, srećom, nije ostala mirna i Srbi su, uz gusle i guslare, i njihove pesme, zbacili lance i obnovili svoju državu.

- Pesnici koji pevaju i sastavljaju te pesme kod Srba su slepci. Čudna stvar da, i u tom pogledu, srpski rapsodi imaju sličnosti sa pesnicima Homerove epohe - zapisao je veliki poljski pesnik Adam Mickijevič.

Predan Tomićev sabirački rad otkriva i kako su izgledale gusle na kojima su svirali i uz koje su pojali Njegoš, Vuk, vladika Nikolaj, Jovan Jovanović Zmaj... Ali, i da ovaj instrument, mada je to najčešće slučaj, nema uvek i svuda samo jednu strunu. Tako čičke gusle, na kojima su opevana junaštva Ilije Smiljanića imaju dve, a dalmatinske koje su ovekovečile Stojana Jankovića, tri strune.

- Gusle su bile veoma čest motiv i velikih slikara, i to ne samo naših, pa ih tako nalazimo na litografijama ili platnima Anastasa i Paje Jovanovića, Đorđa Krstića, Jovana Isailovića mlađeg, Feliksa Filipa Kanica... - upotpunjuje Tomić priču i o najznačajnijem srpskom muzičkom instrumentu i o knjizi koju mu je posvetio.

Gusle Petra Petrovića Njegoša, Vuka Karadžića i Zmaja

SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA

TOMIĆ otkriva da je uz gusle nastala i zavetna poruka "Samo sloga Srbina spasava". Ona je, zapravo, u više navrata ponavljan stih u pesmi pesnika i đenerala Jovana Dragaševića "Jeka od gusala" iz 1854. Ukazujući da se ne valja uzdati u tuđu pomoć, Dragašević je u njoj upozorio:

"Prijatelja tražićeš badava,

Samo sloga Srbina spasava."