Težak život bez matičnog broja

ZUBIN POTOK - Iako me od kad smo izbegli iz rodnog Bunića u Hrvatskoj, prate samo nevolje, sada mi je nekako najteži život bez lične karte. Iako imam izbegličku legitimaciju koju produžavam na dve godine, ličnu kartu ne mogu da izvadim, jer ne mogu da dobijem izvod sa matičnim brojem.

Nenad Matijević (40) izbeglica iz Hrvatske, sada nastanjen u Zubinom Potoku, veruje da nije jedini Srbin iz Hrvatske koji se susreće sa problemom zbog dokumenata.

- Bez lične karte i matičnog broja, kao da ne postojim. Ličnu kartu ne mogu da izvadim bez izvoda, koji nikako ne mogu da dobijem u mestu rođenja. Pošto se opština u kojoj sam rođen, više ne zove Titova Korenica, već samo Korenica, u Karlovcu, gde sam svojevremeno vadio izvod, ne priznaju raniji naziv i neće da mi izdaju matični broj. Lična dokumenta koja sam posedovao nisam uspeo da iznesem iz kuće, podatke odnosno matični broj tražio sam i u osnovnoj i srednjoj školi, ali su i one promenile nazive i ne izdaju dokumenta sa prvobitnim nazivom - prepričava Nenad apsurd u kom se našao i iz kojeg ne vidi izlaz.

Ističe da je pored nemaštine u kojoj živi svojevremeno angažovao i advokata, ali da mu ni to nije pomoglo.

- Pored mnogobrojnih, pre svega egzistencijalnih problema, rešavanje dokumenata je bilo na prvom mestu, jer u Hrvatskoj posedujem oko 12,5 hektara imanja, koje bih morao da prevedem na svoje ime, a to nikako ne mogu bez validnih ličnih dokumenata - priča Nenad, nemoćan da se izbori sa novim zakonima Hrvatske, iz koje je njegova porodica pobegla tokom ratnih dešavanja 1995. godine.

- Ratni vihor zatekao me je razdvojenog od porodice, moji roditelji, baka i sestra, izbegli su bez mene i četiri meseca nisu znali ništa o meni, misleći da sam mrtav. Međutim, kako su tada nestale osobe tražili putem oglasa u novinama, moji su srećom to učinili, tako da sam stupio sa njima u kontakt. Rekli su mi da ih je Komesarijat za izbeglice rasporedio odnosno poslao na Kosovo, gde sam im se i ja pridružio - priča Nenad, čija je porodica bila smeštena u Gazivodama u Kolektivnom centru, ali je on zahvaljujući radu i dnevnicama uspeo da kupi kućicu u Zubinom Potoku, u koju su se preselili 2011. godine.

- Iako smo imali svega dve sobice, bili smo presrećni što imamo krov nad glavom. Međutim, tu sreću nam je pomutila smrt moje dvadesetšestogodišnje sestre Nade. Nedugo zatim od tuge za kćerkom i unukom, ali i rodnim krajem, umrli su mi otac Mile i baka Milka - priča Nenad koji svoju porodicu izdržava nadnicama.

SAMO DEČJI DODATAK

MATIJEVIĆI, Nenad i njegova supruga Milka (32), kao i kćerka Jelena (11), žive sa Nenadovom majkom Spasom (79), a jedino primanje koje imaju jeste dečji dodatak od 2.400 dinara.

- Najteže nam je zimi, jer tada nemam mogućnosti da radim za dnevnice, a sada su srećom počeli građevinski radovi, pa mogu da zaradim po koji dinar - priča Nenad, koji se sprema da radi na kući koja se gradi u selu Velji Breg.