Šapcu reka dala ime i život

- CARINARNICU, pristanište za brodove, ribnjak, mrestilište i pet plaža, imao je Šabac u vreme prvog procvata grada, pre više od jednog veka. Savska obala bila je tada okosnica saobraćaja i centar trgovine, po čemu su Šapčani i danas prepoznatljivi.

Na ove podatke ukazuje Dragutin Dragan Petrović, poznati šabački hroničar, istraživač i pasionirani snimatelj i foto-reporter, ističući da je značaj reke Save toliki da bez nje ovaj grad ne bi postojao. I ime Šapca, po mnogim teorijama, izvedeno je iz naziva najveće balkanske reke.

- Zaživeo kao tursko utvrđenje, po odlasku Turaka, dugo je bio pogranični grad. Carinarnica je ozidana davne 1907, a već uveliko radilo je pristanište. Rečni brodovi bili su glavna veza između Šapca i Beograda, jer su putevi kroz Srbiju bili očajni - podseća Petrović za "Novosti".

Kao moćna velesila, Austrougarska je, sa druge strane, imala razvijen železnički saobraćaj, a jedan krak stizao je i do sremskog sela Klenak, na levoj savskoj obali. Iz Šapca se moglo čamcem, brodom ili dereglijom do železničke stanice "Klenak Sava", pa potom do evropskih prestonica.

- Šapčani koji se danas ponose svojim vašarom, u 19. veku na vašar su išli u Klenak, prolazeći carinu. Ostala je zabeležena priča kako je seljanka na vašaru kupila sat-budilnik. Sakrila ga je pod suknju, ali desilo se, eto, da sprava zazvoni baš kada je stala pred carinika - kaže Petrović, uz opasku da je priča logična, iako se ne zna da li je i koliko verodostojna.

Doterane gospođe veslaju četverac

Savska voda bila je neobično bistra za današnja shvatanja, i zna se da su Šapčani vadili školjke i sakupljali sedef, koji je služio za izradu dugmadi. Na ulasku u naselje Benska bara, kod medicinske škole, dugo je radila riblja pijaca, riblja zadruga, ribnjak, mrestilište...

Mačvina plaža iz 1925. godine

Petrović je pronašao podatak da je, prva plaža na Savi kod Šapca, zaživela već oko 1900. godine na lokalitetu starog železničkog mosta. Sa početkom gradnje tog objekta 1922. godine (koji je tokom Drugog svetskog rata više puta rušen), izmeštena je stotinak metara nizvodno, a držao ju je izvesni Milan Kovačević, zvani Mozgonja.

- Bila je peskovita, sa kabinama i stolovima za ručavanje. Jelo se, pilo, iznajmljivali čamci... U Drugom svetskom ratu zaposeli su je Nemci. Mozgonja, inače socijalista, imao je obavezu da je održava. A posle rata, Šapčani su ga dugo zafrkavali kako je Nemcima prao leđa - priča Petrović.

Autor Dragan Petrović

TRGOVINA I ŠVERC

SCENA kada šverceri po kišnoj noći prelaze Savu trgujući sa Austrijancima, iz filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" (po scenariju Dušana Kovačevića, inače Šapčanina), smatra se ovde veoma autentičnom. Jer, Šabac je u doba vladavine Jevrema Obrenovića veoma mnogo trgovao. I legalno i - drugačije. Posebno je dobro išao šverc svinja na čemu su se, navodno, obogatila mnoga šabačka gospoda.

GOSPOĐE

- U TO doba kupatila su bila retkost, a plaže mesto za eksponiranje muške i ženske lepote. Ostale su brojne fotografije preplanulih i mišićavih Šapčana, moderno nafrizirane i doterane gospođe veslaju "četverac"... Na plaži su radili frizer, pedikir, manikir, dolazile su sladoledžije... - pokazuje Petrović rezulatate svojih istraživanja.