Zagazio već u drugi vek

U PIROTSKOM selu Osmakovo, jednog letnjeg dana, tačnije 28. jula 1911. godine, prvi seoski sveštenik pop Jova zapisa u crkvene knjige da se tog dana u familiji Panajotović rodilo zdravo i pravo muško dete, koje će se, po želji roditelja i kuma krstiti i zvati Vladimir. Oglasile su se prangije, zastalo se sa žetvom i vršidbom, pilo se i jelo nedelju dana, a porodičnoj sreći nije bilo kraja, jer su dobili muške ruke koje će orati i kopati posnu planinsku zemlju. Bilo je to tačno pre 105 godina, a Vladimir je i dan-danas živ i zdrav. Na isteku ove zime povremeno se nakašlje, i to su sve zdravstvene tegobe koje ga muče!

Istini za volju, danas se preziva Ristić, jer je neko od polupismenih seoskih činovnika u mesnoj kancelariji nekoliko godina kasnije, 1915. godine, greškom uneo prezime Ristić.

Vladimir je poprilično zagazio u drugi vek, pri zdravoj je pameti i živi sa sinom Hristivojem (78), u ulici Berilovački put u kući sa brojem 59. Nikada nije prežalio što mu je prezime promenjeno, kao ni ranu smrt svoje supruge Vuke i snahe koja je umrla pre 16 godina. Teši ga ipak to što ima dva unuka i jednog praunuka. Nada se da će dobiti i čukununuka.

- Celog života sam živeo i radio umereno. Nikad ništa na silu nisam hteo da završim. Živeo sam od poljoprivrede, stočarstva u selu, a posle drugog rata postao sam stolar. Od drveta sam mogao da napravim sve: od prozora i vrata do seoskih drvenih kola i buradi i bačvi. Mozak i ruke su mi bili kao jedno, pa su mi mnogi u šali govorili da i čoveka mogu da odeljam od dobre čamovine - polako priča Vladimir, koji i dan-danas posluje po kuhinji.

Starinu je zdravlje očigledno dobro služilo do sada. Gotovo i ne pamti kad je bio kod lekara, a i sa zubima nije loš. Jede od svega pomalo, voli da popije poneku čašicu, a nikada nije zapalio. Konzerve, salame i druge "novotarije" nikada nije voleo, a nije preterano obožavao ni mleko.

- Oduvek je bio staložen i stabilan. Ne pamtim da je nekad povisio ton ili se posvađao sa nama iz kuće ili sa nekim iz komšiluka. Umeren je u svemu oduvek. Uveče obavezno popije flašu piva, a ujutro voli rakijicu. Dobro se slažemo, a mene je naučio stolarskom zanatu od koga smo živeli i sa kojim sam zaradio penziju - kaže Vladimirov sin Hristivoje (78).

Hristivoje je poslednjih godina imao poprilične zdravstvene probleme. Pre pet godina lekari su mu konstatovali kancer debelog creva, operisan je i uspešno podneo četvorogodišnju hemoterapiju. Sada ne ide više ni na kakve terapije, ne pije lekove i za sebe kaže da je čovek koji je pobedio rak. Verovao je u lekare i sebe, nije posustao ni u najtežim trenucima, a velika porška mu je bio otac Vladimir. Posebno je zahvalan doktorki Dušici Mijalković sa pirotske onkologije.

LEK PROTIV KAŠLjA

DEDA Vladimir je proteklih dana počeo pomalo da kašljuca i odmah je napravio svoj lek, koji ga nikad nije izdao.

- Čim osetim "grebanje" u guši, nasečem crni luk i stavim ga u šećer. Sve to zajedno propržim (karamelizujem) i, na kraju, sipam vode. Taj lek pijem nekoliko dana i kašalj prođe kao da ga nikad nije ni bilo - otkriva nam starina svoj recept koji je nasledio od svojih predaka.