Obešen o klin pa zaboravljen

SVILAJNAC - Klin na drvenoj banderi ispred Parka evropskog prijateljstva, na ulazu u grad, zakucan 9. februara 1942, preživeo je Drugi svetski rat, pa i zub vremena, te još svedoči o zločinu koji su počinili nedićevci. Jer, upravo o njega je mrtav obešen Lazar Stojanović, komandant Resavske čete Drugog šumadijskog partizanskog odreda, za narodnog heroja proglašen 1953.

- Vraćao sam se iz Trgovačke škole kada su se sanke sa nekim ranjenikom zaustavile kod kafane "Zora". Prepoznao sam Lazu koji je jedva disao, ali sa dovoljno snage da jednom nedićevcu, koji mu je ponudio cigateru, odbrusi kako mu od izdajnika ništa nije potrebno... Meni je rekao da mu donesem čašu vode, a onda su ga odveli u bolnicu, gde je preminuo - kaže Milorad Ignjatović (88) iz Svilajnca.

Ljubiša Radivojević, takođe Svilajnčanin, a danas penzioner u Boljevcu, imao je samo 12 godina kada ga je probudila galama ispod prozora zgrade u kojoj je tada stanovao. I, video je kako su Stojanovića postavili na stolicu i stavili mu omču oko vrata. Beživotno telo je, međutim, odmah palo, pa su krvnici - shvativši da je otpao stari klin sa bandere - zapovedili da se iz kafane preko puta donese novi: onaj koji i danas stoji na ulazu u Svilajnac i opominje...

SPOMEN-KUĆA

SUBNOR i Udruženje ratnih vojnih invalida su i ovog 9. februara položili vence na mestu stradanja Lazara Stojanovića, a Milosav Tošić, čelnik obe organizacije, žali što je herojeva rodna kuća - koju su nekad posećivale đačke ekskurzije - toliko ruinirana, da su sve njegove lične stvari, fotografije i oružje preneti kod komšijske porodice Todorović. Uzalud je Udruženje, još 2012, Sektoru za boračku i invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijale politike poslalo projekat sa predračunom za obnovu - odgovor nikada nije stigao.