Produžava život starim kućama od blata

OD prvog susreta sa zemljom na studentskoj praksi i čuvenim kućicama-košnicima u Siriji i Kolumbiji, kao i posle trogodišnjeg boravka u Istočnoj Africi gde se dobro upoznala sa zemljanom arhitekturom Ruande, ali i okolnih država, Novosađanka Dragana Kojičić (35), sa diplomom arhitekte, boraveći na mnogim meridijanima, shvatila je da je ono što je najviše zanima i čime želi da se bavi - zemlja, upravo tamo odakle je krenula u svet. U Panonskoj ravnici.

U eri brze gradnje, betona i čelika, Draganu je na čudesan način opčinila zemlja. Spoj viševekovne tradicije i mogućnost kreacije, inovacije i modernizacije ovog prirodnog materijala, pružio joj je mogućnost da je dobro upozna.

- Prvobitna ideja bila je bavljenje isključivo očuvanjem ove vrste gradnje u Vojvodini, ali se priča spontano proširila i na druge delove Srbije - govori Dragana o počecima. - Mislim da sam tek zagrebala po vojvođanskoj tradiciji gradnje objekata od zemlje, a volela bih da se tu ne zaustavim i da krenem južno od Save i Dunave.

Osim restauracije stogodišnje kuće u Mošorinu izgrađene od zemlje, koja je pretvorena u Centar za zemljanu arhitekturu, Dragana je bila angažovana na nekoliko projekata. Prvi, pod vođstvom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, bili su konzervatorsko-restauratorski radovi na čuvenoj kući Savića u Neštinu, koju je daleke 1743. podigao gazda Teodor Savić, u to vreme najimućniji meštanin.

- U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograda, učestvovala sam u radovima na obnovi kuće Stepe Stepanovića u Kumodražu, a već šest godina sam učesnik Letnje škole arhitekture u Baču, gde sa grupom arhitekata radim na obnovi određenih delova podgrađa Bača. Divno i dragoceno iskustvo nosim i iz sela Drača kod Kragujevca, gde smo krajem prošle godine radili na obnovi blatnih maltera jedne lepe kuće.

Interesovanje za gradnju kuća od zemlje, u svetu je veliko u poslednje tri decenije, ali i kod nas se, prema rečima naše sagovornice, što je posebno veseli, situacija popravila u poslednje vreme.

- Primetno je da je kod nas sve više ljudi zainteresovano za obnovu i izgradnju objekata od ovog prirodnog materijala - ističe naš sagovornica.

- Prednost je u tome što leti hladi, poseduju visok akustični komfor i otporan je na požare.

Ljiljana Kojičić

I pored svih dobrih strana, osnovni nedostatak zemlje u građenju je, kako ističe, brza degradacija pod uticajem nepogoda. Ipak, dobrim izborom tehnike, i kasnije dobrim održavanjem, ove građevine mogu da traju vekovima.