Valjevac među nobelovcima

VALjEVAC Marko Tanasković (29) doktorirao je na čuvenom Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju (ETH) u Cirihu. Možda ta činjenica i ne bi zvučala posebno, ali sa ovom obrazovnom ustanovom dovode se u vezu imena čak 24 nobelovca, među kojima su najpoznatiji Ajnštajn i Rendgen, a tu su znanje sticali i Mileva Marić Ajnštajn i Nikola Pašić. Prethodno, s prosečnom ocenom 9,86, Tanasković je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Još pre zvaničnog završetka doktorskih studija u Švajcarskoj, počeo je da radi u kompaniji "Makson motors", u blizini Lucerna, koja proizvodi male elektromotore, uglavnom za upotrebu u medicini.

Dok je bio na master studijama na ETH, godinu dana radio je i u švajcarskoj firmi ABB, koja se ubraja među najveće svetske proizvođače robota, opreme za automatizaciju i energetske elektronike. Njegova specijalnost je automatsko upravljanje.

- To je oblast inženjerstva najbliža primenjenoj matematici i postoji u mnogim granama, pa tako većina elektrotehničkih, mašinskih i hemijskih fakulteta ima posebne odseke te vrste - objašnjava Marko. - Suština i osnovni zadatak automatskog upravljanja je da osmišljavanjem i praktičnom primenom matematičkog algoritma učini da se određeni tehnički sistem ponaša onako kako želimo. Primeri za to su mnogobrojni, od jednostavnog upravljanja veš-mašinom, u kojoj se sve automatski odvija jednim pritiskom na dugme, pa do složenih sistema u modernim automobilima, ili auto-pilota koji su u stanju da potpuno samostalno rukovode različitim letelicama.

U toku doktorskih studija bavio se adaptivnim upravljanjem. Jedna od zanimljivih primena je upravljanje grejanjem, hlađenjem i ventilacijom u zgradama na osnovu vremenske prognoze, tako da se troškovi svedu na minimum, a da se svi koji u njima borave prijatno osećaju. Drugi primer je upravljanje elektromotorom bez senzora položaja, što omogućava primenu u raznim oblastima medicine ili u veoma teškim uslovima u industriji.

- Oduvek sam veoma voleo matematiku - kaže Marko. - Uvek me fascinirao intelektualni proces nalaženja rešenja za teške probleme, koji kada se reše izgledaju potpuno lako. U Valjevskoj gimnaziji imali smo veoma dobre profesore koji su podsticali analitičko razmišljanje i u velikoj meri pomogli da se moje interesovanje za matematiku razvije u nešto mnogo ozbiljnije. Oblast automatskog upravljanja privukla me je odmah, jer omogućava da se sva snaga matematike upotrebi u praksi. Osećaj kada se matematičke formule sa papira pretvore u program na kontroleru i isprobaju, na primer, na elektromotoru, a on se ponaša baš kako ste vi zamislili, zaista je neverovatan.

Trenutno u firmi "Makson motors" radi na pretvaranju kontrolera koji je razvio u toku studija, a koji je uspešno testiran kao prototip u serijskoj proizvodnji. Za njih je posebno bio zanimljiv program za upravljanje motorom bez potrebe da se koristi senzor položaja, na kom je Marko radio tokom doktorata, što je veoma važno u medicini, naročito za hirurške uređaje.

- Planiram da steknem dodatno iskustvo u industriji, naučim kompletan proces, od izrade nekog visokotehnološkog rešenja do njegove komercijalizacije, koja uključuje masovnu proizvodnju i prodaju, uz sve probleme i izazove koji ih prate - kaže Tanasković. - Moja karijera biće vezana za inovacije i razvoj u industriji. Po meni, to je najbolji način da upotrebim i iskoristim sva znanja i veštine koje sam stekao u toku akademske karijere. To podrazumeva rad u nekoj haj-tek firmi koja se bavi proizvodnjom, ali je istovremeno veoma orijentisana na razvoj i inovacije. Većina firmi u Švajcarskoj upravo je takva, jer je to jedini način da opstanu na tržištu. Zbog toga Švajcarska pruža odlične uslove za dalje profesionalno usavršavanje i napredovanje. Nažalost, tako nešto u ovom trenutku u Srbiji je veoma teško. Ali, svakako, ne isključujem povratak u Srbiju. Kad naučim dovoljno, i ukoliko budem imao dobre ideje koje se mogu u Srbiji realizovati, vrlo rado ću se vratiti.

"PROTEKCIJA" U MENZI

- MOJE studije na ETH obeležila je činjenica da sam uvek imao protekciju u studentskoj menzi - kaže Marko. - Gotovo sve radnice u menzi su iz Srbije ili bivših jugoslovenskih republika i bilo im je veoma drago da neko iz naših krajeva uspešno završava ETH, pa sam dobijao mnogo veće porcije. Moje kolege bile su zapanjene time što me od više hiljada studenata koji prođu kroz menzu svakog dana, svi zaposleni poznaju i što sa svima uvek prijateljski proćaskam. Tako je za moje kolege odlazak na ručak u mom društvu bila prilika da se i oni "ogrebu" za veću porciju.