VEKOVI prolaze, a jedan izvor izuzetno pitke vode kod Kikinde - ne presušuje. Naprotiv, mlaz ne utanjuje, stiče se utisak da je sve jači. Po volji svevišnjeg, komentariše ovo naše glasno razmišljanje korpulentni mlađi muškarac, pošto je, sa dva puna petolitarska balona, izašao iz crkvice.

Mit o čudesnoj moći vode iz malene bogomolje Vodice, posvećene Svetoj Velikomučenici Marini, u narodu poznatoj kao Ognjena Marija, smeštene duboko u istoimenom delu atara, vekovima zaokuplja pažnju Banaćana. Lale, stiče se utisak, veruju da u legendi o isceliteljskim svojstvima mlaza iz njenog bunara ima više istine nego pučke maštarije.

U arhivi Srpske pravoslavne crkve samo su šturi podaci o ovoj bogomolji i bunaru kraj ikona iz kojeg teče - zdravlje. Tek, četiri izvora, da se voda ne bi rasipala, davno su ljudskom rukom povezani i usmereni ka izdašnoj metalnoj ručnoj pumpi. Iz onoga što je zabeleženo u crkvenim i državnim dokumentima, ne može se zaključiti da li je izvor uslovio podizanje religijskog objekta, ili je zahvaljujući crkvici u narodu nastala legenda o lekovitoj vodi. Prvi crkveni zapis u kojem se pominje ovaj pravoslavni hram potiče iz 1837. godine. U popisu crkvenog inventara, naime, navodi se, između ostalog: "Na prostoru zvanom Valov, gde iz brega voda suzi, nalaze se drveni krst i dve ikone i koliba trskom pokrivena." Dovoljno jasna naznaka da se radi o nekakvom svetilištvu, ali je nepoznanica od kada Kikinđani veruju u blagotvorno dejstvo vode koja tu izvire.

Predanje, staro nekoliko vekova, kaže da je lekoviti izvor slučajno otkrio bolešljivi pastir, koji je, umoran od ganjanja ovaca, po nesnosnoj žegi, zastao kraj izvora pod brežuljkom da utoli žeđ, pa potom zagazio u vodu. Otok na nogama ubrzo je splasnuo, a bol na tren minuo. Obuo se i čvršćim korakom krenuo dalje. Osetio je olakšanje, pa narednih dana nastavio da dolazi. Zdravlje mu se brzo popravljalo. I, nedugo potom - skroz je ojačao. Posle je neumorno, od jutra do mraka, jurio za ovcama.

Oltar crkvice na Vodicama

Sadašnje crkveno zdanje, prema spisima SPC, podignuto je 1865. godine. Na njegovom južnom zidu odmah je ugrađena ploča od crvenog kamena, na kojoj je uklesana kratka poruka: "Srpska crkvena opština Velika Kikinda - bolesnicima, 1865." Deceniju i po kasnije, na bunar je montirana ručna pumpa, kakva je i danas.

Crkvica svakodnevno ima goste. Pohode je i pobožni, ne samo Srbi pravoslavci, već i rimokatolici, ponajviše Mađari, pripadnici ostalih vera. Svraćaju i nevernici. Svi se umiju, okvase bolna mesta na telu. Onda pre polaska napune flaše, kanistere i burad. Dolaze ljudi i iz drugih gradova. Čak i iz inostranstva. Kikinđanin Dušan Bursać je među meštanima koji su tu barem jednom nedeljno. S razlogom:

Radovan Silaški stara se da pumpa uvek radi

- Voda iz gradskog vodovoda je loša, a ona iz prodavnice za većinu nas nije baš jeftina. Crkvica na Vodicama je na svega tri kilometra od grada. Njena voda je, zaista, izuzetna. Pitka je, bez boje, mirisa i ukusa. Melem za grlo. Godinu dana je držim u flaši, u stanu. Ne menja se nimalo - napominje Dušan Bursać iz Kikinde.

Nije voda sa Vodica samo za piće, kuvanje i zaceljenje. Njome neki dopunjavaju i kacu s kiselim kupusom, razblažuju rakiju umesto destilovane vode....

Ceo crkveni kompleks 1980. godine stavljen je pod državnu zaštitu. Ovo svetilište i svojevrsno lečilište, 11 godina kasnije ozvaničeno je kao istorijsko kulturno dobro od posebnog značaja.

Sandra Stanković kraj ikona koje je podarila crkvi


TURISTIČKA ATRAKCIJA

CRKVICA na Vodicama pre nekoliko godina detaljno je obnovljena, ponajviše zahvaljujući dobrotvorima. Nadležni u opštini ozbiljno razmišljaju šta da učine da ona bude još privlačnija za turiste. Celokupan lepo uređen prostor na nevelikom crkvenom imanju na brežuljku, pored kanala, idealan je za grupne posete. Od pre pet godina oltar bogomolje krase dve ikone, autora Sandre Stanković. Platoom na zaravni, do kojeg vode stepenice, dominira kameni krst iz 19. veka, koji potvrđuje da je hram osveštan. Do njega se stiže lako i brzo, kada se na izlazu iz Kikinde prema Iđošu odmah iza mosta skrene ulevo, pa produži asfaltom uz kanal DTD oko kilometar.

Kameni krst potvrđuje da je bogomolja osveštana

O ČUVARU RADOVANU

O CRKVICI se stara 76-godišnji Radovan Silaški. Ovaj nekadašnji metalac u kikindskoj Livnici, od pre 26 godina, kada je penzionisan, svakodnevno, bez obzira na vremenske prilike, biciklom iz Kikinde dolazi da otvori crkvu. Tu, napominje, ostaje do prvog mraka, kada se na isti način vraća kući:

- Ovde sam našao mir... Nema dana da neko ne dođe. Zbog vode, da zapale sveću i pomogle se Bogu. Divno mesto za odmor i tela i duše...