PREDSTAVNICI Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije iz Beograda obišli su stari mlin u Šapcu, koji je do početka Drugog svetskog rata bio dom za više stotina Jevreja iz poznatog "Kladovskog transporta". Istraživačkim radom, stručnjaci su došli do indicija da se, na nekom od zidova urušenog objekta, može nalaziti mural - umetničko delo tragično nastradalih Jevreja, prekrečen 1941. godine, odmah po ulasku Nemaca u Šabac.

Pod imenom "Kladovski transport", smatra se grupa od oko 1.000 jevrejskih emigranata, koji su 1939. godine, brodom krenuli iz Bratislave ka Palestini. Zaustavljeni su u dunavskoj luci na granici sa Rumunijom, jer je zvanični Bukurešt odbio da im dozvoli tranzit. Da bi ih zaštitile, tadašnje vlasti Kraljevine Jugoslavije, donele su odluku da ih smeste u Šabac, kao bezbednu zonu.

- Imao sam tada svega 14 godina i drugovao sa jevrejskom decom - priča nam Miodrag Mile Vujić, savremenik tragičnih događaja. - Sećam se dece Melameda krojača, koji je imao baš veliku i lepu porodicu. U mlinu nije bilo toaleta, ni vode, ni hrane... Gladovalo se. Tražili smo po džepovima mrvice hleba. Ne volim baš mnogo ni da mislim o tim teškim danima.

- Muškarci su učestvovali u "Krvavom maršu" od Šapca do Jarka, da bi kasnije bili likvidirani u obližnjoj Zasavici. A jevrejske žene i deca, po najvećoj zimi u januaru 1942. godine, odvezeni su u logor "Sajmište" i svi su pobijeni na putu do Jajinaca, u ozloglašenom kamionu "dušegupka" - objašnja nam Šapčanin Stevan Marinković, koji je o životu Jevreja u ovom gradu snimio dokumentarac.

Zgradu mlina od oko 1.500 kvadratnih metara, podigao je 1930. godine ugledni šabački vinarski trgovac Jakov Vukosavljević. Po završetku ratnih zbivanja predata je Trgovinskom preduzeću "Nama", koje godinama ne radi, pa je zdanje urušeno i sklono padu. Ali, kako se vezuje za važan istorijski događaj, lokalna uprava predložila je republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da ga proglasi za nepokretno kulturno dobro.

- Na području Šapca registrovano je oko 30 nepokretnih kulturnih dobara zaštićenih od države, što govori o kulturno-istorijskom potencijalu grada. Mlin je u završnom postupku, a namera grada je da se i ovaj objekat zaštiti i da mu se, u skorije vreme, nađe pristojna namena - kaže Dejan Živanović iz Odeljenja za društvene delatnosti.


PREKREČENA FRESKA

IPAK, Vujić je uveren da se, na nekom od zidova mlina, ispod slojeva gustog kreča, nalazi freska. Seća se - u prvom planu su rešetke, a u dubini je naslikan Raj, ili Obećana zemlja... Nemci su je prekrečili čim su nesrećne Jevreje, u jesen 1941. godine, prebacili u takozvani jevrejski logor na Savi u Šapcu.