Krsni hod od 230 kilometara

OVO su vremena bezdušna. Prosečan čovek radi po dva posla da bi obezbedio preživljavanje porodice i nema vremena za druge, za sebe, za dušu. A da bi se pobedilo u svakodnevnom, egzistencijalnom "survajveru", dušu treba nahraniti verom i nadom. Jedan od načina je i hodočašće, koje ima dugu tradiciju u pravoslavlju, u Rusiji naročito.

Osmoro Novosađana i jedan Beograđanin upravo su se vratili sa šestodnevnog hodočasnog puta po Rusiji. U grupi sa još 35.000 Rusa za šest dana, od hrama do hrama, prepešačili su oko 230 kilometara. U nepreglednoj koloni roditelji s bebama, sredovečni ljudi, starci... Bio je to tradicionalni ruski Krsni hod.

- Put je bio fizički i mentalno zahtevan, ravan podvigu, ali vratili smo se ozareni i poletni - kaže vođa puta Milisav Radovanović. - Rusi su nas srdačno dočekali, na svakom koraku nam iskazivali bratsku ljubav.

Sa Milisavom u kombiju, nakrcanom posnom hranom, u Rusiju su putovali Novosađani Nataša Jovanović, Ivona Ivančević, Uglješa Bulatović, Vanja Popović, Aleksandar Drobnjak, Žarko Slavković, Petar Peranović i Beograđanin Saša Rajić.

Privrženost, pa i divljenje Rusa, osetili su čim su prispeli u Moskvu. Odatle su se uputili 200 kilometara dalje.

- Na svakom koraku iskazivali su nam divljenje i zahvalnost - kaže Milisav. - Nikolaj je poželeo da mu ukažemo čast i prepustimo nošenje srpske zastave tokom čitavog hodočašća, što smo i učinili. Monahinje su nas puštale da pre njih celivamo krst i ikone, mnogi Rusi su nam prilazili da nam zahvale što smo izdržali NATO bombardovanje, izvinjavali se što tada nisu mogli da nam priteknu u pomoć. Njihovi sveštenici molili su se za nas i naše porodice.

Hodočasni put dalje je vodio do manastira posvećenog svetitelju Sergiju Radonješkom, "ruskom Svetom Savi", izmiritelju knezova. Zatim, u ženski manastir Srafimo - Divjejevskog Trojickog. Kraj putovanja bio je susret sa Optinskom pustinjom, duhovnim centrom carske Rusije.

- Sa ostalim hodočasnicima delili smo hranu, šatore - priča nam Milisav. - Na počinak se odlazilo oko 22 časa, a dan je počinjao već oko dva sata iza ponoći. Ali, ništa nam nije bilo teško. Toliko topline i razumevanja na jednom mestu.Bio je to melem za dušu.

REČI STARCA PJOTRA

NAŠIM hodočasnicima u najdubljem sećanju ostaće reči osamdesetogodišnjeg baćuške Pjotra:

- Pitao sam se proteklih decenija ko će ovom velikom ruskom narodu da pomogne da se osvesti, a to ste učinili vi Srbi. Izdržali ste sve nepravde i svojim primerom pokazali i nama da je vreme da se uspravimo.