Vranje: Monah koji je umeo da pomogne

Velika je čast, ali i odgovornost, činjenica da je naš manastir nosilac autorskih prava za prevod dela svetog starca Pajsija Svetogorca na srpski jezik. Prevod, redakturu prevoda, kao i kompletnu pripremu za štampu obavlja sestrinstvo manastira u Gornjem Žapskom - objašnjava sestra Pajsija iz manastira Svetog Stefana, udanjenog dvadesetak kilometara od Vranja, nadomak sela Gornje Žapsko.

Ovaj manastir, na proplanku, okružen gustom šumom i netaknutom prirodom, vernici iz ovog kraja, ali i cele Srbije, često posećuju, ali malo ko zna da se sestrinstvo ovog manastira bavi prevođenjem i izdavanjem dela starca Pajsija Svetogorca, za šta jedine imaju blagoslov i pismenu dozvolu manastira Svetog Jovana Bogoslova u Grčkoj, kao nosioca autorskih prava.

- Osnivač i duhovnik sestrinstva manastira Svetog Stefana arhimandrit Pajsije, nekadašnji iguman manastira Hilandar, poznavao je čuvenog starca Pajsija Svetogorca, posle čije smrti je počeo prevođenje i izdavanje njegovih knjiga - započinje priču igumanija mati Jefremija.

Posle smrti arhimandrita Pajsija, blagoslov za prevod i izdavanje tih dela dobilo je sestrinstvo manastira nadomak Vranja. Do sada su iz štampe izašli naslovi: "Sveta Gora i Svetogorci", "Poslanice", "Hadži Georgije Svetogorac", "Sveti Arsenije Kapadokijski"...

- Knjige se još pišu, starac je napisao prva četiri naslova, ostale stvaraju sestre iz manastira Svetog Jovana Bogoslova, na osnovu razgovora koje su vodile sa njim. Do sada je izašlo šest naslova koje smo mi prevele, ali biće ih još - pričaju monahinje.

Knjige se mogu kupiti u crkvenim prodavnicama, a igumanija objašnjava da se današnji čovek sreće sa mnogim problemima, sa kojima ne ume na pravi način da se suoči. Iako je starac bio monah na Svetoj Gori, umeo je da ljudima predloži kako da se ispravno postave, tako da su mnogi u njegovim delima našli rešenje problema koji ih muči.

- Jezik i način njegovog stvaralaštva je pristupačan, kod njega je dolazilo po 200 ljudi dnevno sa kojima je razgovarao. Dolazili su i ljudi drugih vera. Sa svima je mogao da razgovara i nikog nije pitao "veruješ li ti", već je sa dubokim poštovanjem prilazio svakom čoveku i nalazio način kako da pomogne. Ljudi su to osećali, čak i mladi koji su se upleli sa drogom, odlazili su kod starca po savet. Imao je razumevanja za svakog - priča igumanija manastira.

ISTORIJAT MANASTIRA

Pisani izvori svedoče da je manastirska crkva, na temeljima stare, srednjovekovne, obnovljena u vreme kneza Miloša Obrenovića, mitropolita Petra i episkopa niškog Grigorija, 1843. godine. Početkom 20. veka u njemu je osnovana Psaltirka bogoslovija ili Versko-učiteljska škola, u kojoj se školovalo oko 40 sveštenika.