Navikao se na srpski inat

EDUARD Iverioneks Cepeda Rodrigez (20), bez ikakve sumnje ima najduže ime u Jagodini. Rodom je iz Santa Dominga, glavnog grada Dominikanske Republike, a u Srbiji živi već sedam godina. Ima nekoliko sitnih zamerki koje se odnose na naš mentalitet, ponajviše u vezi sa čuvenim inatom, ali kaže da se ovde dobro oseća i da bi voleo da tu provede život.

Mladi Cepeda najstarije je od četvoro dece Eduarda i Demetrije. Ima brata Israela (16) i sestre Prisilu (12) i Susanu (10), a u Srbiji su se obreli kao misionari, kada su se dobrovoljno prijavili za pomoć katoličkim crkvama u svetu.

- Sveštenik koji opslužuje crkvu u Jagodini i Smederevu ne može sve sam, pa mu moji roditelji pomažu u službi i svemu ostalom - na tečnom srpskom priča Eduard. - Zajedno sa katolicima koji dolaze iz Ćuprije i Paraćina, skupi nas se, praznikom i do 100.

Kada su, pre sedam godina, sleteli u Srbiju, bila je to ogromna promena.

- Sećam se da me šokiralo što je već u pola četiri po podne počelo da se smrkava. Tako nešto je u mojoj zemlji nezamislivo - kaže Eduard. - Bilo mi je prehladno, i nisam znao ni reč srpskog. Ipak, ubrzo sam ga naučio, i navikao se na sve, čak i na čuveni srpski inat. Od samog početka imam utisak da su ljudi nekako zatvoreniji, hladniji nego u Dominikani. Tamo je mnogo bučnije, muzika se čuje sa svih strana, ljudi su neposredniji.

Od svih balkanskih zemalja, Srbija mu se najviše dopada. Ipak, razume i zašto mnogi njegovi srpski vršnjaci žele da odu odavde, jer i Dominikanci masovno emigriraju u Ameriku, u potrazi za boljim živo