Selo Grabovica: I liturgija na - livadi

GORNjI MILANOVAC - U Grabovici, istočno od Gornjeg Milanovca, već četiri godine traje jaka, i veoma neobična pravoslavna tradicija, najverovatnije jedinstvena u celoj Srbiji. Sva bogosluženja i molitve verujućih, obavljaju se na livadi, uz osveštani zlatasti krst do kojeg stoji priručni „ikonostas“, gorionici za sveće i sve drugo najnužnije za verski ceremonijal, kakav se stolećima obavlja u zidanim, ili crkvama brvnarama!

Sveštenici i vernici obraćaju se Bogu baš ovde, u „crkvi“ koje, u stvari, nema, jer se crkvena vlast u ovom kraju, zasad protivi gradnji nove crkve na tom mestu. Predeo je to pod šumovitim brdom Ždreban, a vremešni narod grabovički, još čuva njegov naziv iz prohujalih vremena - Šljivetine.

Livadu od 30 ari za gradnju (ne)suđenog novog hrama davno je poklonio ovdašnji domaćin Milomir Hadži Milošević (78). On je pre 30 godina hodočastio na Hristosov Sveti grob u Jerusalimu gde se, kako kaže, a lekari potvrđuju, iscelio od opasnog tumora u grlu. Poznat je ikonopisac, majstor pravoslavnih relikvija, rukotvorina, sve to pod blagoslovom sada blaženopočivšeg vladike žičkog Stefana. Godinama je u milanovačkom Hramu Svete Trojice sasluživao na obredima.

- Da je sazidan, novi hram bio bi posvećen Vaznesenju Gospodnjem. Odbor za gradnju se, posle protivljenja dela sveštenstva, obraćao Eparhiji žičkoj, Svetom sinodu SPC... Ne želeći da se stvara nemir i razdor, crkvene vlasti su nam preporučile da se gradnja hrama ostavi za bolja vremena. Zato su vernici, na mestu predviđenom za hram, koje su odobrili drugi sveštenici, postavi 2010. ovaj krst, želeći da se jedino tu moli! Čekajući ta bolja vremena... Narod nama često nepoznat, dolazi odasvud i moli se svakog dana, kazujući nam da su se ovaj krst i zemlja pročuli kao svetinja - objašnjava starina Hadži Milošević, a potvrđuju vernici.

Ceremonijal bogosluženja, kojeg je u vreme kad se novinar „Novosti“ zatekao uz krst još nesuđenog hrama, služio protojerej Slobodan Ilić, gotovo je isti onom u stvarnim crkvama. U jednoj etapi drevnog rituala i on duže vreme kleči, kao i mnogi vernici, molitvu govore uglas kao jedan i to žarom kakav se retko viđa na liturgijama posvećenim najznačajnijim svetkovinama, verskim običajima i u velelepnim hramovima...

KRST SA TRI POPREČNA KRAKA

KRST „crkve“ na Šljivetinama nema jedan uobičajeni, nego tri poprečna kraka, po uzoru na krstove iz najranijeg pravoslavlja. Donji krak postavljen je ukoso. Desni deo mu „pada“, što simbolizuje pad zla, levi kao simbol dobra i Božje promisli se uzdiže. Na krst je uklesano: „Car slave-Ni-Is-Hs-Ka“. Natpis je to iz drevne hrišćanske tradicije. U spomen-česmu do njega, urezan je citat 4,5-42 iz Jevanđelja po Jovanu.