Poraga za rudarom još traje: Od Željka ni traga ni glasa

O SUDBINI rudara Željka Miletića (36), koji je od utorka ujutru zatrpan u jami Strmosten, rudnika Vodna, ni posle više od trideset sati intenzivne potrage, ne zna se ništa. Nema saznanja da li je Miletić živ, kao ni koliko će vremena biti potrebno da se raskloni urušeni materijal, jer blokovi zemlje, kamenja, uglja i drugog materijala i dalje padaju sa tavanice, pa je probijanje kroz jamu otežano.

Generalni direktor Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ Vladan Milošević izjavio je u sredu da spasioci u potrazi za Miletićem napreduju vrlo sporo pa je u pomoć stigla ekipa Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. Oni koriste lokatore, koji treba da detektuju metalne elemente na Miletićevom opasaču, na osnovu čega bi se otprilike utvrdilo gde se on nalazi.

- Sporo napredujemo zbog toga što se obrušavaju nove količine materijala, a veliki broj ljudi na tom mestu ne može da radi odjednom, mogu samo trojica ili četvorica i menjaju se - rekao je Milošević. - Ne znam kada ćemo stići do Miletića, nemamo ni predstavu gde se nalazi zatrpani rudar.

Izvesno je da je Željko radio u neobezbeđenom delu jame, gde podgrade nije bilo. Da li je odgovornost za to njegova ili tuđa, pitanje je na koje stižu različiti odgovori.

Željkov otac Miodrag Miletić, koji je i sam radio u rudarskom oknu gotovo 27 godina, kaže da se ovde nikad nije radilo po pravilu službe. - I na sudu to mogu da potvrdim, ako treba. Ako ne ispoštuješ naredbu pretpostavljenog, trn si u oku svima. I ja sam bio zatrpavan nekoliko puta, pa znam kako je - ogorčeno priča Miodrag, gotovo siguran da mu je sin mrtav. - U nepodgrađenom delu se radi zato što je tako proizvodnja veća, iako za sam taj rizik, koji rudar preuzima, ne dobija veću platu. Palilac mine, nadzornik, poslovođa, zaštitari, svi su oni odgovorni.

Miodragovu priču o radu u neobezbeđenom prostoru, kao i većoj količini uglja koja se time dobija, za kraće vreme, potvrđuje i nekolicina drugih rudara sa kojima smo razgovarali, ali zbog straha od gubitka posla ili neprijatnosti, ne žele da budu imenovani. Kopači, kažu oni, bez poslovođinog znanja ne idu u nepodgrađeni deo okna.

Direktor „Resavice“, Vladan Milošević, rekao je „Novostima“ da trenutni metod eksploatacije uglja zahteva način rada koji je skopčan sa rizikom.

- Nivo tehnološke opremljenosti opredeljuje bezbednost i uslove rada. Ovo je klasična rudarska nesreća, gde prirodni uslovi određuju da li će da padne krov ili ne. Eventualnu odgovornost će utvrditi inspektor, koji je i dalje na terenu - kazao je Milošević.

Nešto kasnije, Milošević je rekao da je Miletić preuzeo ovakvu vrstu rizika na sopstvenu odgovornost, i da sigurno nije bilo naređenja da to učini.

Vršilac dužnosti šefa zaštite na radu u „Vodni“, Bratislav Maksimović, kaže da se rad normira prema jasnim pravilima, kao i da rudari dobijaju detaljna uputstva o načinu rada.

- Postoji količina uglja koja mora da se iskopa da bi radnik ispunio normu. U neobezbeđen prostor se ne ulazi. Ali zabranjen je i prolaz kroz crveno svetlo, pa neki ljudi to ipak čine - rekao je on, odbivši da odgovara na dalja pitanja.

Republički rudarski inspektor Siniša Tanacković još se nije izjasnio o uzrocima nesreće, niti o odgovornosti ili eventualnim bezbednosnim propustima.

Željko Miletić je rođen u rudarskoj porodici u selu Lomnica, nedaleko od rudnika Vodna. U rudarsko okno prvi put je sišao kada je imao dvadeset godina, a u istom ugljenokopu do odlaska u invalidsku penziju radio je i njegov otac Miodrag, kao i njihovi bliski rođaci. Inače, pre nego što je veliki broj muškaraca iz Lomnice otišao na rad u inostranstvo, ovo siromašno planinsko selo bilo je poznato kao izrazito rudarsko mesto.

Pre nešto više od deset godina Željko je upoznao Vericu,iz porodice Lazić u Svilajncu, i sa njom počeo da živi u vanbračnoj zajednici. Planirali su da se nastane u Lomnici i da se venčaju, ali su Željkovi roditelji bili protiv ove veze.

Ubrzo su dobili sina Ljubišu, a posle godinu dana i ćerku Anđelu, koji pohađaju četvrti, odnosno treći razred OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Svilajncu. Pre dve godine rodila se i ćerka Jana.