Loznica: Junaci bez groba!

Čedomir Subotić iz sela Runjana, kod Loznice, podigao je, u susret 31. avgustu, datumu kada je 1941 godine, Loznica, uz susednu Banju Koviljaču, postala jedini, od fašista, oslobođeni grad u Evropi, zahvaljujući slobodarima ovog kraja i potpukovniku Kraljeve vojske, Veselinu Misiti, spomenik u znak sećanja na Mistine saborce, igumana manastira Tronoša Georgija Bojića Džidžu i Milana Subotića, u bagreniku ispod kuća Subotića, gde je spreman deo operacije za oslobođenje Loznice i Koviljače. Čedomir je sin Milanovog sina, Dragoljuba, i ponosan je kaže na dedino ime i ulogu u akciji oslobađanja Loznice i Banje Koviljače. Zajedno sa sestrom Ljiljanom i rođacima, Milanom i Zoranom, sinovima Milanovog drugog sina, Slavoljuba, i njihovim porodicama, odlučio je da ovo nekad skrovito, istorijsko mesto dobije valjano znamenje.

-Deda Milan je bio veliki prijatelj s igumanom Bojićem, koji je u njega imao veliko poverenje, kao što je potpukovnik Misita, koji je poginuo u borbi za oslobođenje Loznice, znao da dolazi, u manastir Tronošu, na pravo mesto o kod pravog čoveka, čije rodoljublje je bilo neupitno-priča Čedomir.Godinama smo, kao porodica, imali velike probleme „zbog svog porekla“, moj otac je prerano umro, kad smo i sestra i ja bili mali, dosta smo propatili, ali smo to vreme ostavili na stranu, osnovali svoje porodice, i krenuli dostojanstveno kroz život.

Dok se za Georgija Džidžu Bojića zna da je steljan, pošto je osuđen na smrtnu kaznu, mada niko nije svedočio ni o jednom njegovom zločinu, i uživao je veliki ugled i poštovanja u čitavom Jadru, za Milana Subotića, po završetku rata, i sve do danas, nema ni traga ni glasa.Komunistička vlast je Bojića, posle sahrane, na šabačkom groblju, mrtvog izmestila na, i dalje, nepoznato mesto.

-I savezništvo u borbu za slobodu i činjenica da im se obojici ne zna za grob dodatno su me motivisali da, sa svojim najbližim, postavimo ovo obeležje-priča Čedomir Subotić, ističući da meštani Runjana znaju da je njegov deda znao za jaku partiѕansku bazu na drugom kraju sela, koju, međutim, nikad nije odao, niti napao.-Igra sudbine je takva da je jedna od naših najbližih snaga iz te kuće.To samo pokazuje da nije posejao nikakvo seme zla, već valjane ljudske vrednosti.

Čedomir je u vrbaku našao niz predmeta, koje su slobodari Jadra krili, ispod drevnih stabala, ali je to, kako kaže, „verovatno samo deo onoga što je ostalo, a što još nije otkriveno“.

-Milan je odlično pevao-seća ga se, kao devojčica iz Gornjeg Dobrića, Marica Mitić, koja se udala u Runjane.-Nikad niko u selu, i posle nije govorio o lošim stranama tog čoveka, a ni igumana Džidže, čiji je saborac bio i moj stric Milivoje Lazić, šumar iz Tronoše, koji je, posle rata, robijao što je bio jatak Bojiću, kad ga je ozloglašena Ozna, svrstala u tobožnje izdjanike. V.Mitrić