Zrenjanin: Ruine čekaju novi sjaj

U ZRENjANINU, najvećoj banatskoj varoši, postoje ružni spomenici na neko lepo vreme. Reč je o ostacima nekada bogate industrije koji uglavnom skrnave gradski ambijent. Neke zgrade zjape prazne i devastirane kao znakovi pustoši koje je za sobom ostavila tranzicija. A, neke su pogone njihove gazde jednostavno zaboravile, dok gradska uprava nikako da pronađe način da ih na njih podseti.

U ruženju grada prednjače fabrike iz sastava nekadašnjeg giganta za proizvodnju hrane kombinata „Servo Mihalj“. Zahvaljujući njima Zrenjanin je u nekadašnjoj „velikoj Jugoslaviji“ predstavljao četvrti najveći industrijski basen. Zbog naglog razvoja grada, kompletni pogoni i proizvodne linije tih fabrika dospeli su sa periferije u centar. Nekadašnji ponos, danas, međutim, nudi lošu sliku o gradu.

Na petnaestak lokaliteta, sa ukupnom površinom od preko 44 hektara, nalaze se propala pivara, šećerana, klanica, špiritana... Ove nepokretnosti, objekti i zemljište, uglavnom su privatna svojina, ili su uknjižene na grad, a nije samo utisak da su svi digli ruke od njih, ili su se latili nekakvih polovičnih rešenja. Tako gazda šećerane seče i na delove prodaje mašine kao staro gvožđe. Špiritana je pretvorena u ruglo i sastajište beskućnika i narkomana. Novi vlasnik „Radijatora“ srušio je livnicu, a „Šinvoza“ „zaboravio“ na svoje pogone stare železničke radionice...

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture tvrde da se u Zrenjaninu petina objekata raspada, po čemu je grad, navodno, rekorder u državi!? Objekti nekih starih fabrika, poput špiritane, predstavljaju opasnost za prolaznike, pa je inspekcija naložila rušenje. Iz Zavoda to ne dozvoljavaju, poručuju da je zgrada pod zaštitom države i da je, kao i sve druge, treba održavati i popravljati. Vlasnička struktura takođe ne bi smela da sputava brigu, poručuju iz Zavoda, jer Zakon o kulturnim dobrima nalaže svima da održavaju objekte industrijskog nasleđa.

Smatrajući da zrenjaninska pivara, kao jedan od simbola grada i deo njegovog identiteta, ne bi smela biti nepovratno izgubljena, udruženje građana „Zrenjaninsko volim“ upravo je pokrenulo akciju za oživljavanje arhitektonskog kompleksa pivare.

- Pivara je u stečaju, ali veliki deo opreme za proizvodnju je sačuvan. Vlasnik 90 odsto nekretnine je grad koji sa državom, kao najvećim poveriocem, može da se dogovori o revitalizaciji. Pivara ima istorijsku vrednost - podseća Rade Vasiljević, iz „Zrenjaninsko volim“.

Ideju podržava i Zavod za zaštitu spomenika kulture, čiji stručnjak Bojan Kojičić iznosi primer iz češke regije Hradec Kralove, gde su Zrenjaninci prisustvovali međunarodnoj konferenciji o upotrebi industrijskog nasleđa u cilju razvoja turizma. Tamošnjoj napuštenoj pivari, kazuje Kojičić, udahnut je novi život. Stari pivarski kompleks je restauriran, a dograđeni deo pretvoren u moderne komercijalne sadržaje, gde deluju banke, tržni centri, restorani...

Kojičić se nada da će i Zrenjanin okrenuti list kada je reč o odnosu prema industrijskom nasleđu. Kao i da će brojne napuštene i zapuštene fabrike, koje su deo istorije grada i graditeljsko nasleđe, uskoro dobiti novi izgled.

NITI PRODAJU, NITI RENOVIRAJU

Mada su postale vlasništvo bogatih, pa i stranih investitora, neke zgrade u Zrenjaninu nagrđuju gradsko jezgro („Šinvoz“). Proizvodnja je preseljena na periferiju, a stari pogoni u gradu napušteni su i devastirani. Gazde ih ne renoviraju, niti prodaju, jer verovatno čekaju bolju cenu. Urbanisti ukazuju da u razvijenim zemljama EU efikasnost korišćenja građevinskog zemljišta spada u nacionalne interese, a kod nas urbani delovi grada stoje neiskorišćeni.