Priča o štednji čista gluma

ZRENjANIN - „Siromašna“ kultura u gradu na Begeju, ipak, nije nimalo jeftina, potvrđuje završni račun budžeta Zrenjanina za 2013. koji je dobio „zeleno svetlo“ na poslednjoj sednici Skupštine grada. Prema izveštaju kojeg potpisuje Žana Šahović, načelnik odeljenja za finansije GU, kulturne ustanove izuzetno dobro su lane prošle u raspodeli budžetskog kolača.

Za kulturu je ukupno izdvojeno 302 miliona dinara, što je 8,5 odsto gradskog budžeta. U odnosu na 2012. to je 11 odsto više para, a u nominalnom iznosu 32 miliona dinara.

Najviše je otišlo Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ - više od 100 miliona (povećanje za 34 odsto). Drugi po potrošnji iz ove oblasti je Narodni muzej (54 miliona), a Kulturni centar inkasirao je iz gradske kase 40 miliona dinara. Iako je dobio 25 miliona, približno koliko i Istorijski arhiv i Savremena galerija, Zavod za zaštitu spomenika kulture je apsolutni rekorder po uvećanju potrošnje. Taj iznos je čak za 53 odsto veći od para dobijenih u 2012.

Zanimljivo je da su kulturne ustanove čak 67 odsto (više od 200 miliona) potrošile za plate i druga socijalna davanja zaposlenima. Na plate je lane otišlo 40 miliona dinara više u odnosu na 2012, po čemu su, inače, iznad gradskog proseka.

U osam kulturnih ustanova, uključujući i Savez kulturno-umetničkih društava, zaposleno je oko 280 radnika, plus još dvadesetak na određeno vreme. Obrazovna struktura pokazuje (ali i iznenađuje) da u mnogim dominiraju ljudi sa srednjom školom ili kvalifikovanim i polukvalifikovanim zanimanjima. Najviše ih je u Pozorištu, Muzeju i Savremenoj galeriji, dok u Kulturnom centru čak 70 odsto ima srednjoškolsko obrazovanje.

Uoči poslednjih lokalnih izbora Gradski odbor SNS je u kampanji široko propagirao tezu da će ako dođe na vlast odmah reorganizovati ustanove kulture i preduzeti racionalizaciju. Naprednjaci su čak izneli i konkretan program za objedinjavanje raznih stručnih službi koje ima svaka od ovih ustanova. Time bi uštedeli novac za takozvane programske aktivnosti.

Za sada je ovaj projekat još u planovima SNS koja je na vlasti, a osim što su skoro sve ustanove zaposlile po kojeg novog radnika (tvrdi se isključivo po političkoj podobnosti), zabeležen je fijasko na planu racionalizacije. Za otpremnine tehnološkim viškovima isplaćeni su milionski iznosi, a efekti su izostali. Pozorište je, na primer, napustilo desetak glumaca u „najboljim“ godinama. Njihovi naslednici sada putuju na probe i predstave u Zrenjanin iz drugih centara, a za neke predstave moraju honorarno da se angažuju prerano penzionisani glumci.

SAMI MALO ZARADILI

IZUZETNO je skroman učinak ovdašnjih ustanova kulture na planu obezbeđenja takozvanih namenskih sredstava iz drugih izvora. Najviše je stiglo iz budžeta APV - 13,3 miliona dinara, ali to je samo 4,4 odsto. Još 1,4 miliona obezbedio je NIS za adaptaciju pozorišne dvorane, u kojoj se godišnje jedva izvede sedam-osam premijera na dramskoj i lutka sceni.

Sa parama dobijenim za projekte jedino može da se pohvali Zavod za zaštitu spomenika kulture. Sa skoro osam miliona APV finansirala je ovoj ustanovi radove na uređenju objekata u Perlezu, Srpskom Itebeju i Botošu.