Zidine dvorca Šlos u Golubincima, na samo desetak kilometara od Stare Pazove, čuvaju mnoge tajne, među kojima je i veza čuvenog kompozitora Ludviga van Betovena sa kapetanicom Žanet.

Davne 1813. godine, posle sloma Prvog srpskog ustanka u njemu je boravio i Karađorđe Petrović.

Uskoro, ova "misteriozna" građevina, potpuno obnovljena, biće dostupna turistima, jer će postati eko-etno muzej. Centralno mesto u unutrašnjosti dvorca zauzeće sećanje na ljubavne jade kompozitora, a plato ispred ovog zdanja krasiće bista vođe Prvog srpskog ustanka - Karađorđa.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici potvrđuju da bi tokom ove godine Šlos trebalo da dobije novi enterijer i da se u njemu otvori dugo najavljivani muzej sa radionicama.

- Ministarstvo kulture je za završne radove na ovom vrednom spomeniku kulture izdvojilo četiri miliona dinara i Šlos bi konačno trebalo da bude završen. Njegova obnova traje već dugo, a on je jedinstven primer granične arhitekture iz 18. veka - kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda u Sremskoj Mitrovici.

Granična kasarna - dvorac Šlos, prema pisanim dokumentima, sagrađen je 1767. godine. Dugo je bio devastiran i zaboravljen, a onda su meštani na čelu sa Jovankom Sečanski pokrenuli akciju da dvorac obnove, te da formiraju eko i etno-muzej, i da mu udahnu novi život, kako bi ga otrgnuli od zaborava. Još 2002. godine formirali su Fondaciju "Šlos", a obnova ovog starog zdanja o kom kruže mnoge legende počela je pre deset godina.

ATRAKCIJE U Golubincima pored jedinstvenog dvorca, nalazi se i pravoslavna crkva posvećena Vavedenju, a u turističke atrakcije spadaju i dva ambara sa kotobanjama, sagrađena 1913. i 1921. godine, sa uličnim zabatima u stilu seoskog baroka.

- Do danas je u obnovu ovog zdanja uloženo oko 400.000 evra. Ostalo je još da se uradi enterijer i da od nekadašnje zaboravljene ruševine napravimo muzej. Sve smo to uspeli uz podršku opštine Stara Pazova, kao i Pokrajine, ali i Ministarstva kulture Srbije - ističe Ljiljana Stajić, član Upravnog odbora Fondacije "Šlos".

A, o ovom dvorcu kruže razne priče, od one da je prvi vlasnik - spahija jedne noći zatekao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge, slugu pogubio, a suprugu golu svezao za severni stub zamka, gde je posle sedam dana umrla od žeđi i gladi. Posle ovog nedela i sam vlasnik je odlučio da okonča svoj život, te da se posle toga u jesenje dane pred dvorcem godinama pojavljivao čovek koji se molio na ruševinama dvorca, a seljani u Golubincima su u tim noćima palili sveće u prozorima svojih kuća.

Ljubavna priča o kapetanici Žanet Hontor, koja je iz Šlosa slala pisma svom ljubavniku Ludvigu van Betovenu, muzičaru na dvoru u Nemačkoj, i dan-danas se prepričava. Žanet se, naime, po želji roditelja udala za kapetana Karla fon Greta, koji je službovao u Šlosu. Zaljubljena u muzičara, slala je iz Šlosa pisma puna ljubavi i želje da se ponovo vidi sa mladim Betovenom.

Usamljena Žanet, u zimskoj tišini sremske ravnice, prema raspoloživim dokumentima, prva se setila svoje strasne ljubavi muzičara Betovena i iz Šlosa mu uputila novogodišnju čestitku.

Ubrzo zatim stiglo je pismo iz Bona, u kom je Betoven, između ostalog, napisao:

"Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, oseća se ipak njegova žudnja i ah, razume se njegova čežnja. Sa velikim prijateljstvom preporučujem se, Ludvig van Betoven, dvorski muzičar u Bonu."

U Betovenovom muzeju u Bonu čuva se jedno pismo u kom kapetanica objašnjava crtežom, svom ljubavniku kako može doći do dvorca Šlos u Sremu, pa odatle ide i pretpostavka da je i veliki umetnik boravio u Šlosu i imao ljubavnu avanturu sa lepom kapetanicom.

- Zanimljiv je i podatak da je Karađorđe Petrović, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, bežeći od Turaka, boravio u Zemunu, tj. u manastiru Fenek, a onda u Šlosu, odakle je 11. novembra 1813. godine odveden u petrovaradinsku tvrđavu - smatra naša sagovornica.