Svoju tugu suše na tarabama

POPLAVA došla i prošla, a u Lajkovcu nevolja ostala. Ostala da se domaćini poplavljenih imanja i kuća sa njom još mesecima bore. Svoju tugu redom izneli na ograde, da je sunce bar malo osuši. Na žicama i tarabama nabacana garderoba, posteljina, ćebad, jorgani, haljine... Dvorišta krcata uništenim pokućstvom. Izneseni ormari, kreveti, frižideri, posuđe, parketi, ma sve što je u prizemljima bilo.

Ljudi gledaju svoju tugu koju im je podivljala Kolubara zgrabila i bacila pod noge. Za protekla četiri dana otkako se voda povukla, već su se i navikli na svoju muku. Ali ćute i čiste. Škrto progovore, ako ih ko šta zapita. Slegnu ramenima, jer ni sami ne znaju šta da kažu, kako dalje.

U naselju ispod pruge pedesetak domova nastradalo. Tri kuće Perića sad već raskrčuju poplavljene uspomene. Starac Vlada Perić više ni tuge nema u očima. Gleda u razvaljene kauče na kojima se do juče odmarao. Kaže, ne može više da se ljuti ni na sudbinu, ni na prirodu, ni na kojeg čoveka.

- Niko mi nije kriv - kratko nam reče starina. - Sad samo da sačuvamo ovo malo pameti u glavi i da očistimo ovu prljavštinu. Teško je, al’ šta ćeš.

Njihovo naselje dva kilometra udaljena Kolubara nikada ranije nije plavila. A pre sedam dana prikrala se podmuklo po noći, u jedan sat stala nadolaziti i udarati u kuće. Vladin sin Novica kaže da je po mraku krenuo da oslobodi stoku iz štale, ali zagazio do kukova i shvatio da dalje ne može proći.

- Sve se podavilo - priča nam Novica, pomiren sa nesrećom. - Pronašli smo četiri mrtve koze, ali svinje je voda odnela. Kod brata u dvorištu, nečiju krmaču od 200 kila bujica bacila na višnju.

Njihov rođak Svetislav Perić već dva šlepera stvari odneo na deponiju. Sve, kaže, baca da se ne zarazi. Na verandi stoji tegla turšije od zelenog paradajza. Preživela u špajzu. Po dvorištu bacio kreč, iz automobila povadio sedišta prekrivena muljem. Suđe nabacano na kamaru, ne znaju ni da li da ga peru i koriste.

Ispred svake kuće gomila otpada. S vremena na vreme naiđu kamioni čistoće, pa odvezu na deponiju. U jednom dvorištu poređani bicikli, od mulja se ne vidi koje boje. Ne vide se ni tarabe od garderobe na sušenju.

Železničar Milovan Josipović posipa kreč po dvorištu. Kabaste uništene stvari već odneo, da ne smrde, kaže. I on pomiren sa besom Kolubare. „Askoni“ i „jugu“ otvorio haube da se suše, ali ne veruje da će ih ikad više moći upaliti.

- „Askona“ je bila parkirana pred vratima, a pronašao sam je na ogradi - već spokojno objašnjava Milovan. - Sitna stoka sva otišla, podavile se i kokoške i ćurke. Šta ćeš sada, živeti se mora. Voda odnela, a ti, Milovane, sad ponovo stvaraj.

PRUGA OSTALA DA VISI

NA ulasku u Lajkovac potpuno uništen pružni kolosek. Nadvožnjak ispod pruge skroz izvaljen, a pragovi i šine ostale da vise kao viseći most. Tu je pokidan i glavni cevovod koji od izvora u Nepričavi vuče vodu u Lazarevac. Radnici „Vodovoda“ iz ovog gradića juče su postavljali nove cevi, ne bi li voda za piće što pre ponovo krenula da teče.

CRLjENI SE ZACRNELI

U VELIKIM Crljenima slična slika kao i u Lajkovcu. Narod izneo stvari da se suše. Mirko Vukojičić tri dana bio u egzilu u sportskom centru u Lazarevcu pa se vratio da izbaci sve što je voda uništila.

- Navikao sam na nevolje. Pre 20 godina sam se ovde doselio iz Bosne, ali me, evo, voda isterala iz kuće - kaže Mirko. - Sad kažem, u ratu nisam bežao iz svog doma, pa me stiglo. Komšija mi je rekao: „Ide voda, za 15 minuta je kod tebe, spasavaj stvari“. Šta da spasem za 15 minuta. Samo sam decu stavio u kola i izvezao na siguno.