Jovo Smiljanić, korpar za sva vremena

APATINAC Jovo Smiljanić (80), poslednji je korpar u zapadnoj Bačkoj. Dosad je izradio više od 10.000 pletenih stolica, stolova, dvoseda, kauča i košara.

- Sa četrnaest godina sam, posle rata, počeo da šegrtujem u ovdašnjem preduzeću "Korpara", u kojoj je svojevremeno bilo zaposleno 3.500 ljudi, a predmeti od plemenitog vrbovog, ili košarskog pruća se izvozili diljem mnogih zemalja - veli Jovo Smiljanić, koji i danas provodi i do 15 sati u svojoj radionici gde izrađuje predmete od pruća.

Pletenje plemenitim vrbovim prućem je retkost u današnje vreme.

- Pruće nabavljam u Mađarskoj, a nekada su u Apatinu bile velike plantaže dok je radila "Korpara". Nemci su još pre 114 godina ovde započeli korparstvo, baš zbog slatinastog zemljišta koje daje najbolji kvalitet vrbovog pruća - pojašnjava Jovo Smiljanić, dok nam pokazuje stare alate kojima još uvek čvrstim i veštim prstima rukuje, obrađujući tanko pruće koje posle vešto prepliće, praveći čudesne vezove i kombinacije, koje su plod njegovih ideja.

Posle više od 65 godina još daje stolicama, stolovima, dvosedima, trosedima, nove pleteće šare, uvek se trudeći da pored lepote imaju čvrstinu, kako bi ti predmeti mogli decenijama da traju.

Nameštaj od pruća je najlepši u prirodnoj varijanti bez farbanja, što je danas pomodarstvo. Farbanjem se gubi sjaj na suncu, a u prirodnoj boji, najduže se zadržava svež izgled, kao da je nov, objašnjava ovaj vrsni majstor. Usput pokazuje svoje stolice u prirodnoj vrbovoj boji, koje i posle pedeset godina izgledaju kao da su napravljene ovih dana. Korparstvo je ručni rad, težak ali trajan. Od alata koristi nož i testericu, stare šest decenija, a uz njih još šilo, makaze, čekić, savijač i sabijač. Ekseri su mali od devet do 70 milimetara, a majstor Jovo veli da se oni ne smeju videti ni na kom delu nameštaja.

- Uz lepotu, važna je čvrstina, a ona se postiže jakim preplitanjem, dobro učvršćenim - kazuje i demonstrira na dečjoj stolici, koja je kao od šale izdržala kada je sa svojih 85 kilograma stao na nju.

Nudili su Jovu razne poslove, ali je on ostao do danas vezan za korparstvo.

- Tu sam počeo, i ne mislim završiti sve dok još mogu, a zdravlje me na sreću drži - kaže Jovo, dodajući da sada radi samo po narudžbinama, jer je materijal skup, a i nema gde da drži gotove proizvode.