Pedagoški fakultet u Jagodini dobio je spomen-obeležje u čast Aleksandra T. Petrovića, učitelja i borca u balkanskim i svetskim ratovima. Za zasluge koje je stekao za katedrom i u rovovima bio je ovenčan najvišim državnim odlikovanjima, ali je posle smrti neopravdano zaboravljen. Pomenuta visokoškolska ustanova je, po svemu sudeći, jedina koja nije zaboravila velikog pedagoga.

Obrazlažući odluku da se postavi bista ovom društvenom radniku, dekan Pedagoškog fakulteta, Sretko Divljan rekao je da se time otklanja nepravda.

- Danas moramo prema svom pozivu gajiti ljubav kakvu je imao Aleksandar Petrović - rekao je Divljan.

NOVI PUTEVI DR Aleksandar Petrović, profesor kulturne antropologije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, poručio je studentima prilikom otkrivanja biste da su na pravom mestu, gde se otvaraju i pokazuju novi putevi.
- Mi vraćamo svojoj zemlji učitelje koje su nam oduzeli preko medija i politike. Učitelji su nam potrebni da nam pokažu da li da idemo levo, desno ili pravo. Zemlja koja slavi učitelje, slavi budućnost - poručio je Petrović.

Rodom Piroćanac, Petrović je mirniji deo svog veka proveo u službovanju u svom zavičaju, gde je, u Gimnaziji, predavao matematiku. Već iz Prvog balkanskog rata, u kome je učestvovao sa činom poručnika, izlazi kao ratni heroj, nakon što ga je regent Aleksandar odlikovao Karađorđevom zvezdom, skinuvši je sa sopstvenih grudi.

Na Crnoj reci, 1915. godine, uča Petrović će prekršiti pravila vojne discipline i hijerarhije kako bi svoje ljude sačuvao od sigurne smrti i odbiće da ih povede u juriš na Bugare po svaku cenu preko dana, kako je zahtevalo naređenje Vrhovne komande. Odred je juriš izvršio te noći i razbio bugarske snage. Petrovića je, međutim, očekivao preki vojni sud zbog jednog od najtežih vojničkih grehova - neposlušnosti. Dramatična peripetija nastala je u sudnici kada je, umesto očekivane smrtne kazne koja je bila sasvim uobičajena u ovakvim slučajevima, izrečena ocena da je nevin. Za čovečno postupanje odlikovan je Karađorđevom zvezdom po drugi put i dobio je čin potpukovnika.

U međuratnom periodu nekadašnji đak jagodinske Učiteljske škole se, kao predsednik Udruženja učitelja Srbije, društveno angažuje u njihovom sindikalnom organizovanju, rukovodi humanitarnim poslovima zbrinjavanja porodica vojnika stradalih u ratu, stara se o školovanju ratne siročadi. Nosilac je Ordena Sv. Save, Albanske spomenice, Ordena belog orla sa mačevima.

Početkom Drugog svetskog rata ponovo postaje vojnik. Kad je Srbija kapitulirala, zbog odbijanja da se preda uhvaćen je i odveden u Mathauzen. I ovo iskustvo će preživeti i vratiti se u Srbiju. Umro je u Pirotu 1962. godine.