Jedanaestočlana porodica iz Laćarka: Srećni i u nemaštini

SREMSKA MITROVICA - Kuća porodice Đurić u selu Laćarak, kod Sremske Mitrovice, puna je radosti i dečjeg smeha. Majka Jovanka ima 30 godina, domaćica je, a otac Todor (37), nezaposleni automehaničar. Imaju devetoro dece, jedno drugom do ušiju, a roditelji kažu da su oni najveselija, najsrećnija, ali i najsiromašnija porodica u Laćarku.

- Važno je da smo zdravi i zadovoljni, a ostalo uvek nekako dođe - kaže kroz osmeh Todor.

U montažnoj kući od 60 kvadrata pored Jovanke i Todora tu je i devetoro malih Đurića - Cvija (12), Miloš (11), Milan (10), Nemanja (9), Milica (8), Stefan (6), Mihajlo (4), Ognjen (3) i Uroš, koji je pre nekoliko meseci proslavio drugi rođendan. Petoro malih Đurića ide u školu, dobri su đaci, ali i još bolji sportisti džudo kluba iz Laćarka. Kuća i dvorište bruje od veselja, dok otac Todor razmišlja kako za sutrašnji dan da obezbedi osam vekni hleba i četiri litre mleka. Toliko im je, naime, potrebno za jedan dan. I nekom čarobnom snagom ova jedanaestočlana porodica u vreme besparice i krize ipak uspeva da u svom siromaštvu bude srećna i zadovoljna.

Od stalnih primanja Đurići imaju 16.000 dinara socijalne pomoći i 8.000 dinara dečjeg dodatka. Ostatak zarađuju teškim radom i proizvodnjom povrća u vlastitom plasteniku, a sada će, jer su od dobrih ljudi dobili na poklon još dva plastenika, proizvoditi povrće za sebe, ali i za pijacu, da bi mogli da zarade koji dinar. Đurići veruju da će njihovo siromaštvo biti manje, jer tata Todor sada ima sigurno radno mesto u svojim plastenicima.

- Dobio sam na poklon dva plastenika iz Beograda, izbušio sam bunar, za koji dan će mi doneti i opremu za navodnjavanje i sad ću imati dovoljno posla. Sve to je organizovao Slobodan Škrbić, Beograđanin, bivši fudbaler Crvene zvezde. Dolazio je dva puta kod nas kući, doneo nam i sto hiljada dinara, kaže sakupio od drugara. Bože, koliko je dobrote u ljudima, a ja jedino mogu da im se zahvalim i da ljude ne razočaram, da ovu svoju dečurliju izvedem na pravi put - priča Todor, ne krijući radost.

Od dobijenog novca Đurići su kupili veš-mašinu i televizor. Srećni su zbog dva nova plastenika, kažu proizvešće dovoljno paradajza i drugog povrća za kuću, ali i za prodaju. Malim Đurićima pomogne ponekad i tetka iz Nemačke, međutim, to je tek kap u moru nemaštine. Najveći problem je svakodnevno obezbediti urednu ishranu za decu, a Đurićima mesečno treba 240 vekni hleba, što je 13.200 dinara, 120 litara mleka, oko 10.000 dinara, za pranje i održavanje higijene 15 kilograma praška za veš, što je preko 2.000 dinara. I da se dalje ne nabraja, od 24.000 koliko primaju mesečno, ne računajući troškove režije.

- Nije lako, ali nekako se snalazimo. Sad sam smirenija, jer ćemo imati posla oko plastenika. Todor će raditi sezonski, a ja imam puno radno vreme sa ovim mojim pačićima - kaže majka Jovanka.

Đurići su se doselili u Laćarak iz sela Avramovine kod Gradačca u Bosni i Hercegovini. Kupili su staru kuću u Laćarku i tu sebi sagradili montažnu od 60 kvadrata, koja sada polako postaje tesna za Todorovo jato.

- Doselio sam se ovde, jer u Avramovini nema škole. Kako bih sada školovao njih petoro, a od ove godine torbu prvaka treba da ponese i Stefan. Život je u suštini lep, srećan sam, kad vidite da imam roj zdrave, vesele dece. Teško jeste, ali ipak uspevamo da decu ishranimo, obučemo i školujemo - kaže ponosni tata Đurić.

POMOĆ ZA PROŠIRENjE

IGOR Rašula iz Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“ i zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice Tomislav Janković posetili su nedavno porodicu Đurić i dogovorili se da im pomognu u proširenju stambenog prostora, da se uz postojeću montažnu kuću opreme još dve sobe u delu srušene stare kuće, koju su Đurići kupili. Novac za ovaj posao obezbediće se sportskom priredbom „Trojka iz bloka“, koju Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ organizuje 7. juna ove godine u Sremskoj Mitrovici.