OD nekada masovne proizvodnje, kreč se sada podno Suve planine proizvodi simbolično. Poznati proizvođači kreča dele sudbinu posustale individualne izgradnje, jer se malo koja porodica odlučuje da zida novi dom. Siniša Mladenović iz Miljkovca kaže da je kreč nezamenljiv u građevinarstvu, jer je zdrav materijal koji se proizvodi na isti način kao i pre nekoliko vekova.

Neiscrpni majdani krečnjaka i iskustvo bili bi odličan kapital za vredne Zaplanjce, samo još kad bi uspeli da ponovo imaju tržište kao pre dvadesetak godina. Ni sami ne umeju da objasne šta se desilo i zašto je naglo opala potražnja za krečom. Nekada su samo od jedne sezone mogli da kupe stan u Nišu ili naprave kuću u gradu. Danas proizvode kreč samo da bi preživeli i to pod uslovom da naprave pristojan dogovor sa poštenim nakupcem.

- Svaka druga kuća je u ovim selima živela od kreča. Jedna za drugim odlazile su porodice, a sa njima i proizvodnja. Ipak, najveći problem nam je što niko više ne zida kuće - kaže Siniša Mladenović, iz Miljkovca, koji sa sinovima Milošem i Draganom ne gasi krečanu. - Ne bih mogao da opstanem da ne proizvodim i ćumur za roštilj. Ova planina je surova ali je i nesebična za svakog ko se ne boji rada.

Najviše peći ima u Malom Krčimiru, čak deset, po dve su ostale u Sopotincima i Gornjem Dušniku, dok su u Ćelijama, Miljkovcu i Donjem Dušniku preživele tek po jedna.

Krečnjaka ima u izobilju, ali doći do proizvoda nije nimalo lako. Kamen se mora iskopati, dopremiti sa planine a zatim naslagati u pećima. Vatra se ne sme gasiti četiri dana i noći, a onda se još 24 časa hladi.

Od kilogram negašenog može se dobiti pet do šest kilograma gašenog kreča. Nakupci od nas otkupe negašeni kreč po ceni od 8 do 10 dinara, a onda oni ugašeni kreč prodaju po toj ceni u stovarištima. Jasno je da oni zarade na dinar čak četiri do pet dinara. Ispada tako da radimo za druge.

- Ipak, srećni smo kad se neko od njih pojavi, jer nam je to jedini način da dođemo do dinara, kaže Dragan Stojković.


KREČANE

PRILIKOM gašenja kreč se naliva vodom i reakcija koja se tada javlja dostiže temperaturu i do 100 stepeni. Objekti čija nas viševekovna izdrljživost ostavlja bez daha, poput Niške tvrđave, građeni su tako što bi se još vruć ugašeni kreč mešao sa peskom i odmah bi se i zidalo.

U građevinarstvu su se pojavile mnoge novotarije koje se koriste za zidanje i malterisanje, ali nijedna od njih ne može da zameni ugašeni kreč. Prvo, zato što zidovi a samim tim i cela kuća "dišu" a drugo što "nema vek", tvrde Zaplanjci.