Vrutci – poslednja opomena pred veliku ekološku katastrofu u Srbiji!

UŽICE - Širom Srbije planirana je izgradnja 35 visokih brana i veštačkih jezera vrednih više od milijardu evra, a daleko od projektantskih papira dešava se paradoks. Dok gradi nove akumulacije, država nema novca za skupu sanaciju postojećih, kojima je zbog geološkog starenja istekao „rok trajanja“.

Sa „Zelenog foruma“ održanog u Užicu, vodoprivredni stručnjaci uz podršku „civilnog sektora“, upozorili su da je akcident na Vrutcima kod Užica poslednja opomena pred katastrofu koja će zadesiti mnoge gradove ako se strateški planovi ne promene. Jedna ekološka bomba je eksplodirala. Korišćenjem kvalitetnijih izvorskih i podzemnih voda, sprečiće se nacionalni kolaps u vodosnabdevanju, sačuvaće se zdravlje ljudi i ekosistemi reka, a u državnoj kasi ostaće više novca.

- Ceo svet je ustao protiv izgradnje velikih brana, upravo zbog onoga što se dogodilo s Vrutcima. U duboku starost akumulacije ulaze posle 30 do 35 godina, a mogućnost odmuljavanja i rehabilitacije praktično ne postoji, jer ni najbogatije države to ne mogu da finansiraju - istakao je hidrogeolog Dragan Petrović. - Posledica je ta da će Užičani ubuduće iz Vrutaka imati vodu lošeg kvaliteta, a jedini „lek“ je žestok tretman u fabrici vode. Na sličan način, od tečnosti iz kanalizacije može se dobiti „pijaća voda“, tvrde stručnjaci.

Ističu i da se akumulacijama gazduje neodgovorno, nadležnosti su pomešane, a umesto strogog režima zaštite, čak se i turizam, ribolov i kampovanje promovišu na takvim jezerima. Zagađenja u najvećoj meri potiče iz samog sedimenta dotrajalih akumulacija. Već se zna, da će alge cijanobakter, ostati „stanari“ Vrutaka trajno, a sve štetne materije iz taloga neće biti ulonjene.

- Vrutački scenario očekuje i branu Rovni, Svračkovo kod Arilja, iako alternativna rešenja postoje. Srbija je bogata izvorskim, podzemnim vodama u količinama koje su daleko iznad potreba stanovništva - kaže Petrović. - Ovo pitanje je, nažalost, tabu, jer niko ne želi da prizna da su velike greške učinjene i da nas sve to skupo košta.

Jedan od vodećih hidrogeologa u svetu dr Miomir Komatina, upozorava na paradoks da je naša vodoprivredna osnova, usred krize i nemaštine, „načičkana“ desetinama novih skupih akumulacija.

-Akumulacije su objekti ograničenog veka trajanja, zbog erozije i nagomilavanja nanosa. Pogoršanje kvaliteta vode je stalno, a predviđenim merama zaštite to se ne može sprečiti. Nažalost, kod nas država još ne uzima u obzir alternativna i bolja rešenja - ističe dr Komatina. - Nastavljamo da uništavamo reke, dopuštamo degradaciju životne sredine, ugrožavamo zdravlje ljudi, a pri tome nema odgovora na pitanje: Šta sa akumulacijama kada posle tri-četiri decenije ostare?