STAROPLANINSKI vodopadi decenijama predstavljaju večitu inspiraciju za akademike, intelektualce, hrabre planinare, fotografe, tragače za starim blagom iz doba Turaka... Od krova Srbije - Midžora na severozapadu Stare planine, odakle se, tokom sunčanih dana, nazire bleštavilo moćnog Dunava kod Vidina, do Srebrne glave na jugoistoku, koja je istovremeno najistočnija tačka naše granice sa susednom Bugarskom u kojoj se propinje Vitoša, u kanjonima i dubodolinama planinskih reka i potoka, pljušti i tutnji tridesetak vodopada neopisive lepote.

Svaki treći vodopad u Srbiji, upravo je ovde, u pirotskom kraju na zapadnoj strani "Stare lepotice", koja obiluje vodom i u najsušnijim godinama. Te i takve vodopade, ovekovečio je u svojoj fotomonografiji Dragovan Stojadinović Šumadinac iz Kragujevca, koji je svoje ostvarenje ovih dana predstavio Piroćancima.

- Ovi vodopadi su, uz ostalo što postoji i vekovima opstaje, pravi biser Stare planine i prirode uopšte. Ima ih dosta, ali su najlepšši oni na Dojkinačkoj i Toplodolskoj reci, kao i na nekim njihovim pritokama. Kaluđerski skok je, na primer, dugačak 232 metra, Koprenski na istoimenom visu 103 metra. To je inače vodopad koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.963 metra iznad mora, po čemu je jedinstven - navodi Stojadinović.

JOVAN CVIJIĆ TOLIKO pominjana planina bila je i opsesija znamenitog Jovana Cvijića, koji je ovim krajem krstario početkom 20. veka, tačnije 1900. godine. Hroničari su zapiisali da je tada, uz pomoć znamenitih ljudi iz ovog kraja, na konju i sa pratnjom, prokrstario celu okolinu proučavajući tektoniku i geologiju i da je bio opčinjen vodoskokovima i kanjonima od Temske ka Toplom dolu i gore ka Midžoru.

Mnogi staroplaninski vodopadi nisu naročito poznati ni samim Piroćancima, ali ih zato odlično poznaju meštani Dojkinaca i Toplog dola, i celog Visoka, kao i planinari iz kluba "Vidlič" među kojima ima i licenciranih vodiča, kao što je Robert Ilić.

- Vodopadi su jednako lepi tokom leta, ali i zimi, kada ih okuje mraz i kada mnogi od njih dobiju sasvim druga obličja. Za njih se poslednjih desetak godina interesuju slučajni prolaznici, ali i turisti. Mnogi se oduševe kada špartaju planinom i slučajno nalete na neki od njih.

U okolini Dojkinaca, najveću pažnju izazivaju Tupavica, Draganov vir, Lisevski vodopad i naravno Koprenski. Nekoliko desetina kilometara nizvodno, iz sela Topli Do, koje je ispod samog Midžora, uzvodno uz reku stiže se do Piljskog vodopada, Čungulja, Kurltelskog i mnogih drugih za koje ponekad ne znaju ni meštani. Upravo zato, što su "ripaljke" uglavnom na nepristupačnim mestima, do dana današnjeg ta mesta su nezagađena i čista kao i pre 1.000 godina. Ko zna zašto je dobro što ih ne obilazi mnogo ljudi - govori Ilić. Zahvaljujući mnogobrojim vodopadima, tačnije planinskim rekama, Piroćanci ne moraju da brinu da će ikada biti žedni i da će "bar vode" imati u izobilju.

U podnožju Stare planine, na mestu nekadašnjeg sela Zavoj, koje je 1964. godine usled klizišta zbrisano sa lica zemlje, u poslednjoj dekadi prošlog veka napravljena je akumulacija Zavoj, sa oko 170 miliona kubika pijaće vode. Iz akumulacije, koja služi i da obuzda bujične jesenje i prolećne vode, proizvodi se struja, ali je planirana i za vodosnabdevanje čitave južne Srbije.

Prve skice i geografske karte ovog područja načinio je Jovan Cvijić, baš kao i naučne izveštaje o crvenom peščaru i vodopadima. Svoja usmena zapažanja, ali i pisane tekstove iznosio je na sednicama Kraljevske srpske akademije, a od 1919. godine na sednicama Srpskog geografskog društva zapisano je i to, da je Cvijić iako u poodmaklim godinama pešice, kako je jedino bilo moguće i tada i sada, prokrstario kanjonom Vladikine ploče između staroplaninskih sela Rsovci i Pakleštica.


NA ISTOKU SUŠNO

IAKO na zapadnoj-srpskoj strani Stara planina obiluje vodama, ona je na istočnoj-bugarskoj jedna od najsušnijih predela. I dok ovde, po proplancima i beskrajnim pašnjacima, kao što je Vrtibog, sve vrvi od izvora koji se mogu naći i na preko 1.800 metara, u zemlji naših suseda je krševita, strma i suva.